Izvor: Danas, 19.Avg.2014, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodi se borba za duše balkanskih muslimana
Beograd - Uvećavanje broja kosovskometohijskih Albanaca koji odlaze u džihad svakako jeste zabrinjavajući simptom radikalizacije islama na Balkanu, a posebno na bivšem jugoslovenskom prostoru, kao i stranog uticaja, čemu je presudno doprineo kontinuirani poremećaj društvenog, političkog, privrednog, duhovnog i moralnog stanja, podstaknut potresima i sukobima uzrokovanim dezintegrisanjem Jugoslavije.
Albansko-srpski istorijski sukob oduvek je, pogotovo sa albanske strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << imao i naglašenu dimenziju verske netrpeljivosti, ali su tek poslednji separatistički rat i njegove posledice, u kontekstu zbivanja u bližem i daljem okruženju, doveli do toga da se ekstremni, a odskora i „džihadistički“ vid islama šire i, uslovno rečeno, programski zapati na KiM kao deo „(pan)islamističke internacionale“ - kaže u razgovoru za Danas vodeći srpski islamolog i orijentalista ambasador Darko Tanasković, koji će diplomatsku karijeru uskoro nastaviti u Unesku.
Može li se, iz verskog ugla, povući bilo kakva paralela između ovog što se sada događa i delovanja OVK, koje je bar spolja bilo sekularno, iako se spekulisalo da u njenim redovima ima i mudžahedina?
- Pouzdan odgovor na ovo veoma važno pitanje može dati samo neko ko iz prve ruke poznaje situaciju na terenu i to u razvojnom sledu. Na osnovu onoga što mi je poznato, rekao bih da za OVK i njene pripadnike, uključujući komandni kadar i ideološko-političke usmerivače, tokom ključne 1998. i 1999. nije u većoj meri ili bar težišno bila karakteristična islamistička indoktrinacija. Znam i da su se neki strani mudžahidi razočarano tada vraćali s KiM, shvativši da se tamo primarno ne vodi džihad, u smislu rata na Alahovom putu. Kasnije se, međutim, situacija postepeno menjala, a izvoznici (pan)islamizma iz muslimanskih centara na Bliskom i Srednjem istoku, ali i iz pojedinih enklava na Zapadu, posebno oni najimućniji i najbolje organizovani, vahabistički, osetili su šansu da, kao i u nekim drugim poremećenim, a siromašnim sredinama po svetu, intenzivnije krenu u akciju ubacivanja svojih elemenata i pridobijanja lokalnih muslimana za sopstvenu ideologiju i ciljeve. „Kosovo“ iz 2014. daleko je od KiM s početka devedesetih godina prošlog veka.
Koliko je ovakvoj situaciji na KiM doprineo protektorat UN, pod kojim je potpuno promenjena nacionalna i verska struktura stanovništva?
- Bez obzira na to kako se, iz raznih interesnih razloga, želi predstaviti sadašnje stanje na KiM, svakome razumnom mora biti jasno da je taj „međunarodni protektorat“ ili mafijaško-fisovska kvazidržavna improvizacija na kiseoniku atlantskih i islamističkih centara moći idealan prostor za bujanje svakovrsnog zla, pa i „džihadističkog“, što je za savremeni Balkan, ipak, suštinski nova pojava. Na kosovskom primeru se po ko zna koji put tokom poslednjih dvadesetak godina potvrđuje samo prividno paradoksalna pojava da vanpravne, grube i nespretne intervencije iz „slobodnog sveta“, deklarativno radi sprečavanja humanitarnih katastrofa, uvođenja demokratije i afirmisanja ljudskih, građanskih i manjinskih prava, u sredinama koje „usreće“ proizvode pogubni haos i pogoduju javljanju ekstremizama, naročito islamskog.
Koliko će događaji na Bliskom istoku, kao i pobeda Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima u Turskoj, uticati na muslimane na Balkanu, posebno na prostoru bivše SFRJ?
- Ukupno uzevši, događaji na Bliskom istoku objektivno doprinose frustraciji i radikalizaciji muslimana svuda u svetu, pa i na prostoru bivše Jugoslavije, tim pre što, posebno kod znatnog dela muslimana/Bošnjaka u BiH i u susednim krajevima Srbije, pa donekle i Crne Gore, vlada nezadovoljstvo položajem u teritorijalno-političkoj konfiguraciji ovog prostora posle raspada Jugoslavije, kome su i njihova tadašnja vođstva izdašno doprinela, sanjajući neke posve drugačije snove o konačnom ishodu. Kako je Turska, kao regionalna sila u nastajanju, bez obzira na povećani upliv i drugih inostranih islamskih činilaca koji su ranije bili neuporedivo manje prisutni u ovdašnjim versko-političkim jednačinama, i dalje najuticajnija muslimanska država na Balkanu, nema sumnje da će Erdoganova pobeda na predsedničkim izborima biti od značaja i za dalja kretanja među našim muslimanima. To se, uostalom, moglo zaključiti i iz zanimanja koje je njegova predizborna kampanja pobuđivala u muslimanskim sredinama, kao i načina na koji je dočekan Erdoganov trijumf. Biće zanimljivo pratiti kako će se dalje odvijati nadgornjavanje centara moći iz islamskog sveta u borbi za duše, ali i tela, balkanskih muslimana. U svakom slučaju, imajući sve unutrašnje i spoljašnje okolnosti u vidu, teško je u dogledno vreme predvideti smanjivanje etnokonfesionalne distance i tenzija između muslimana i nemuslimana na prostoru bivše Jugoslavije.
Džihadisti i islamisti
- Većina boraca koji s KiM odlaze na bliskoistočna ratišta svakako jesu „džihadisti“, a koliko su i ozbiljni islamisti, u smislu šireg poznavanja islama kao religije i kulture, krajnje je problematično. To bi, otprilike, bilo kao odnos između boljševika ili maoista i marksista - objašnjava ambasador Tanasković.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
