Izvor: Radio Slobodna Evropa, 21.Okt.2015, 07:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Unesko u raljama srpsko - albanskih odnosa

U danu kada počinje zasedanje Izvršnog odbora Uneska koja ima na dnevnom redu zahtev da Kosovo postane član te organizacije Ujedinjenih nacija, bavimo se pitanjem: šta je motiv Srbije da aktivira sve diplomatske kapacitete da to spreči?

Da li je u pitanju zabrinutost za srpske spomenike kulture na Kosovu, od kojih su četiri Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška proglašeni svetskom baštinom, ili je u pitanju pokušaj da se spreči još jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << važan statusni korak–ulazak Kosova, praktično, upredvorje UN?

„Ne zna se šta je gore od te dve nevolje“, kaže istoričar Predrag Marković.

„Zbog statusa, više nego zbog baštine“, konstatuje Pavle Kilibarda, istraživač u Beogradskom centru za ljudrska prava.

Beograd je do te mere zaoštrio retoriku da je u jednom trenutku šef srpske diplomatije Ivica Dačić upotrebio sledeći argument zašto Kosovo ne bi trebalo da bude članica Uneska:

„To je kao kada bi neo razmišljao o tome da ISIL, da 'Islamska država', koja uništava spomenike po svetu, postane članica Uneska. U čemu je razlika?“, pitao je Dačić.

Potpredsjednik Kosovske vlade Bajram Gecaj je sutradan uzvratio pisanim saopštenjem:

"Dačić je bio deo režima u vreme kada je taj režim organizirano spalio više od 200 džamija i drugih kultnih objekata na Kosovu, zatvorio škole i fakultete na albanskom jeziku, oteo bogatstva kulturnog nasleđa”, naveo je Gecaj.

Srbija tvrdi da Kosovo koje nije članica UN ne može da bude primljena ni u Unesko. Pavle KIlibarda, međutim, to opovrgava i iznosi primer Palestine:

„Sve članice UN su ipso facto članice Uneska, međutim, Ustav Uneska u članu 2 predviđa posebnu proceduru za države koje nisu članice UN. Kao što je, na primer, Palestina.“

Kosovo je, za sada, prošlo uspešno prvi korak-njihov zahtev je stavljen na dnevni red Izvršnog odbora Uneska. Dalja procedura je, objašnjava Kilibarda:

„Izvršni odbor prostom većina treba da preporuči Generalnoj konferenciji Uneska. U tom slučaju se dvotrećinskom većinom odlučuje da li će kandidat da bude primljen u članstvo.“

Teritorijalni princip

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nedavno poslao pismo članicama Uneska u kome, između ostalog, kaže da pitanje kulturne baštine još nije došlo na red briselskih razgovora i da će članstvo Kosova u Unesko, taj dijalog poremetiti.

Vučić je u pismu članicama Uneska izneo da je “od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno uništen ili značajno oštećen.”

Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi je svojevremeno za RSE rekao da se članstvom Kosova u Unesku ne menja priroda nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, jer će ono uvek ostati njeno nasleđe, ali će, dodaje, biti bolje zaštićeno.

“Članstvo Kosova u Unesku će samo unaprediti poziciju srpskog nasleđa na Kosovu. To će predstavljati most između Srbije i Kosova, a ne liniju podele. Premda se nadam da će Srbija prekinuti ovakvu politiku blokade i izolacije", rekao je Seljimi.

Država Srbija je sa razlogom zabrinuta za spomenike kulture, za kulturnu baštinu, pre svega crkve, manastire, čija zaštita i briga treba da pređe u, kako istoričar Predrag Marković kaže, ruke onih kojima se ne može verovati.

„Njihova novija istorija njihovih odnosa prema srpskim manastirima i crkvama nimalo ne uliva nade da imaju kapacitet da se brinu o tom nasleđu. Kosovske vlasti nisu u stanju da ispune nijedan međunarodni standard, bilo u kojoj sferi, a nemamo razloga da se nadamo da će u oblasti kulture biti bolje nego kada su u pitanju nestali, povratak izbeglica, ili vladavina pravne države“, konstatuje Marković.

Pavle Kilibarda, međutim, tvrdi da se praktično na terenu ništa ne menja, kad je reč o sprskoj kulturnoj baštini, ona ne postaje albanska:

„Prvo to se u Unesku vodi kao srednjevekovni spomenici na Kosovu, bez etničke odrednice. Naravno, onda u opisu stoji da je gradio Stefan Dečanski..itd. Dakle, to je čisto teritorijalni princip. Nema veze sa tim čije je to etnički ili istorijski...Na primer, imate puno baštine u Turskoj iz vremena stare Grčke. To jeste baština Turske, ali se vrlo dobro zna da su to gradili stari Grci, a ne da je to tursko. Nije to relevantan momenat“, komentariše Kilibarda.

Iako je u javnosti Srbije ova tema do kraja politizovana i zaoštrena, vlast priznaje da zapravo nema šansi da se spreči procedura prijema Kosova koje je već članica drugih značajnih međunarodnih institucija, poput MMF-a, Svetske banke, Međunarodnog olipmijskog komiteta.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...