Izvor: Vostok.rs, 25.Avg.2011, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski manastiri na meti vandala
25.08.2011. -
Za poslednjih pola godine na Kosovu je zabeleženo nekoliko slučajeva vandalizma prema srpskim pravoslavnim svetinjama. U proleće je s crkve Bogorodice Ljeviške ukraden deo krova. Početkom leta je u predgrađu Prizrena oštećen temelj pravoslavne crkve iz XIV veka. Oskrnavljen je hram u selu Samodreža, u kojem su Albanci napravili javni toalet.
Istaći ćemo da su se svi ovi događaji desili pre nego što je početkom jula buknuo konflikt na severu Kosova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji ne predstavlja pretnju samo za bezbednost srpskog stanovništva u drugim krajevima pokrajine, već i za očuvanje pravoslavnih svetinja, od kojih se većina nalazi upravo južno od reke Ibar. Situaciju komentariše odgovorni urednik poratala „Pravoslavlje.ru" otac Ignjatije.
Srpski klir nije slučajno zabrinut zbog onoga što se dešava. Tragičnost situacije Srba, koji žive u centralnom i južnom Kosovu sastoji se u tome što su oni u suštini taoci, pošto su geografski odvojeni od centralne Srbije. Zabrinutost izaziva i očuvanje crkava. Setimo se da je 2004. godine, za vreme obračuna sa Srbima KFOR-ovaca i predstavnika drugih međunarodnih misija bilo mnogo više nego sad. I oni nisu uspeli da zaštite hramove od rušenja. Bolno je pitanje šta mogu da učine u sadašnjim uslovima.
Nemojmo zaboraviti da su mnoge svetinje, koje su ranije čuvale snage KFOR i EULEKS u toku poslednje godine prešle u nadležnost Kosovske policijske službe, koja se uglavnom sastoji od Albanaca. Sad se postavlja pitanje predaje svih glavnih srpskih svetinja pod zaštitu KPS, koja je u nizu slučajeva već pokazala vapijuću profesionalnu nekompetentnost.
Oče Ignjatije, da li će se ovo odraziti i na delatnost međunarodnih humanitarnih organizacija u pokrajini?
Sad kosovskim Albancima ne ide u prilog da izgledaju kao pogromaši, tako da Priština verovatno neće sprečavati rad ovih struktura. Druga je stvar što prištinski intelektualci sve češće pokušavaju da proglase pravoslavne manastire i crkve pokrajine za kosovsko-albanske spomenike, koje su Srbi nekada osvojili. I Srbija sve češće na međunarodnom nivou mora da dokazuje svoje pravo na kosovske svetinje. Ističem da Beograd u ovom pitanju ima podršku RPC, koja stoji na strani istorijske istine i smatra da je to srpsko duhovno nasleđe.
Da li se trenutno na Kosovu odvijaju radovi na obnovi – i koliko aktivno?
Radovi se odvijaju. U mnogim krajevima Kosova oživljuje liturgijski život. Planirano je da se u Prizrenu obnovi rad bogoslovije, tamo 1. septembra treba da počne nastava. Koliko mi je poznato, u Prizrenu se takođe odvijaju radovi na restauraciji i konzervaciji. U drugim gradovima i naseljenim mestima restaurirano je nekoliko hramova iz XIX-HH veka i Srbi su ponovo dobili mogućnost da se mole u njima. Drevne svetinje kao što su manastiri Peć i Dečani nisu nastradali u toku kosovskih sukoba, ali je i njima potrebna pomoć stručnjaka. Sredstva pristižu od vlasti Srbije, različitih evropskih i američkih struktura. Kao što je poznato, u procesu učestvuje i Rusija, koja je izdvojila dva miliona evra preko UNESKA. Međutim, lično mi se čini da je za kosovske Srbe moralna podrška Rusije čak važnija od materijalne. Neki meštani su mi govorili: imamo šta da jedemo, preživećemo, glavno je to što nas vi podržavate i što ste s nama.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Tadija/cc-by
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
