Izvor: RTS, 31.Jul.2019, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škola lekovitog bilja na Kopaoniku

Pokret gorana Srbije, najstarija ekološka organizacija na Balkanu, u Brzeću je organizovala 28. školu lekovitog bilja. Kroz svakodnevne pešačke ture živopisnim podkopaoničkim predelima, stručna predavanja, kvizove i takmičenja, 25 najboljih mladih gorana, od Vojvodine do Kosova, učilo je o značaju prirode, očuvanju šuma i lekovitom bilju.
Prateći smenu vegetacije, sa istočnih padina na Pančićev >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vrh, najvišu kotu Kopaonika, stigli su u potrazi za najlepšim pogledom koji planina pruža i biljnim vrstama koje uspevaju na visini preko 2000 metara.

"Zanimljivo je i to na kampu što ne bubamo iz knjiga nego izlazimo na teren i učimo prirodu nogama. Bukvalno možemo sve da vidimo, sve da čujemo našim ušima i našim očima i to je veoma bitno", kaže Jovan Agatonović iz Žagubice.
Kišovito i hladno proleće uticalo je da vegetacija na Kopaoniku kasni. Za razliku od šumskih plodova, lekovitog bilja ima.
"Nemamo određeni termin kada se bere. Kad je biljka dve trećine u cvetu onda je najkvalitetnija za berbu. Ove godine je imalo dosta vlage pa sad evo kraj jula je već i još ga imamo, I baš vrlo kvalitetnog", objašnjava Novica Milojković, predsednik Pokreta gorana Srbije.
Za desetak dana otpočeće i berba borovnica na oko 300 hektara. Blagotvorna u lečenju anemije, ove godine najviše je rodila na Jarmu i Gobelji.
"Ono što možda ne znaju svi to je da je sama biljka, odnosno njeni listovi, da su prvi izvor raznih mineral. Natrijuma, kalijuma, hroma, gvoždja, tako da se dosta koristi za lečenje šećerne bolesti, digestivnog trakta i tako", navodi Dragan Sekulić iz
Nacionalnog parka Kopaonik

"Bogatstvo je veliko. Ako kažemo da u flori Srbije ima oko 3.600 vrsta možemo reći da jedna petina otpada na biodiverzitet Kopaonika.Kopaonik je bio nekada mnogo bogatiji što se tiče toga, ali velike eksploatacije, upravo zbog ruda koje se nalaze na ovom području, olovo, cink, srebro, zlato, od Rimljana pa nadalje, i Srbi su dosta eksploatisali. A sa kopanjem ruda uništavaju se i biljke tako da treba još neke, najteže terene pošumiti na Kopaoniku", kaže Dragica Vilotić profesorka Šumarskog fakulteta iz Beograda.
Otuda je dobra vest da će Skijališta Srbije , vraćajući planini deo onoga što su izgradnjom staza oduzeli, u narednih pet godina na Kopaoniku pošumiti 23,5 hektara novih lokaliteta .
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na RTS...