Izvor: KMnovine.com, 12.Feb.2019, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šiptari samo formalni žitelji Medveđe
Zašto Šiptari svojataju Medveđu, jednu od najsiromašnijih opština u Srbiji
Medveđa
U opštini Medveđi Šiptara ima svega oko 4 odsto, a u ovim novim pričama o „razgraničenju“ ona bi navodno po zahtevima Šiptara trebala da se pripoji teritoriji Kosova i Metohije, ako bi na to pristala Srbija. A zašto to traže– to niko pouzdano ne zna!A po poslednjem popisu stanovnika u toj nerazvijenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << opštini živi 26 odsto Šiptara, ali ne i radnim danima! Znači ne žive najveći deo godine u Medveđi. I da ih je i toliko i da stalno žive tu, ostaje pitanje zbog čega vlasti kod nas preko toga još uvek prelaze olako…Ti prijavljeni Šiptari u Medveđi zaista žive na Kosovu i Metohiji neprijavljeni. Žive tamo, pa tako tamo mogu da kupuju kuće i stanove, zasnivaju radni odnos, upisuju decu u vrtić ili školu, pa čak i da glasaju, a da izbegnu sudiju za prekršaje. Kako je to moguće? Jer, neprijavljivanje boravka je svuda u svetu ozbiljan prekršaj, često izjednačen sa skitnjom! Ili su prijavljeni na dve adrese, što je takođe nezakonito?Mnogo je zanimljivije pitanje zašto srpski političari, a nema nikakve sumnje da su upoznati i s ovim podacima, tako olako pristaju na tu, u najmanju ruku čudnu trgovinu, bacajući nesrećnom narodu prašinu u oči pričom o nekakvoj „razmeni teritorija“? Jer, da li je razmena kada se menja nešto svoje, za nešto što ti i po Božjem, i po ljudskom zakonu, ionako već pripada… bar kako piše u preambuli Ustava Republike Srbije?
Pre nekoliko godina tri šiptarske političke stranke s juga Srbije, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, osnovale su „Zajednicu albanskih opština“. Ako će od takvog organizovanja građanima biti malo lakše, ako će to pomoći napretku školstva, zdravstva, privrede i životnog standarda, neka su, valja se.
Ali, malo je verovatno da im je to bio cilj. Pre će biti da je telo zvučnog naziva oformljeno kao odgovor na zaludne pokušaje uspostavljanja Zajednice srpskih opština na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja je predviđena i Briselskim sporazumom?
Postoji još jedna začkoljica koja se i ne spominje. Naime, Šiptari, ili Arbanasi čine većinu u opštini Preševo, a u Bujanovcu ih je nešto manje od polovine ukupnog broja žitelja, dok ih u Medveđi i ranije i danas živi jedva četiri odsto!
Zašto je, onda, i Medveđa uključena u pomenutu zajednicu i da li to znači da bi i opština s jednim promilom šiptarskog življa mogla da im se priključi?
Teritorija opštine Medveđa sa svim mestima, selima, mesnim zajednicima…
Odgovor je samo naizgled komplikovan, ali politički, i za šiptarsku stranu, vrlo pragmatičan. Naime, po poslednjem popisu stanovnika u toj siromašnoj opštini živi navodno 26 odsto Šiptara, ali ne i radnim danima. Znači ne žive najveći deo godine u Medveđi, oni su virtuelni stanovnici. I da ih je i toliko i da stalno žive tu, ostaje pitanje zbog čega vlasti kod nas preko toga još uvek prelaze olako… I ne kažu jasno svoj stav!
Šiptari samo na papiru žive u Medveđi!
Jer, većina tih povremenih komšija se iselila na Kosovo i Metohiju, kao što su i mnogi Srbi krenuli put Leskovca ili Niša u potrazi za poslom i bar malo lakšim životom. Ali, Šiptari, po pravilu, ne odjavljuju svoj boravak pa su formalno i dalje žitelji Medveđe, iako u nju dođu, možda, u većem broju jedino u vreme popisa i izbora.
Dođu, doputuju kad moraju zbog penzija, dečjih dodataka i drugih socijalnih davanja, navrate ponekad i radi kvalitetnije zdravstvene nege, da produže pasoš s kojim mogu svuda, i četvrtkom, stignu nekad ovde za pijačni dan. Kao i drugde, uostalom.
Šiptari bi , ako mogu, još oteli od Srbije: opština Medveđa i po teritororiji i resursima ima kapacitete skoro ravne svim srpskim opštinama
Ti prijavljeni Šiptari u Medveđi zaista žive na Kosovu i Metohiji neprijavljeni. Žive tamo, pa tako tamo mogu da kupuju kuće i stanove, zasnivaju radni odnos, upisuju decu u vrtić ili školu, pa čak i da glasaju, a da izbegnu sudiju za prekršaje.
Kako je to moguće?
Jer, neprijavljivanje boravka je svuda u svetu ozbiljan prekršaj, često izjednačen sa skitnjom! Ili su prijavljeni na dve adrese, što je takođe nezakonito? Da je zaista tako, da su i prijave i odjave boravka zakonska obaveza i na teritoriji Kosova i Metohije, potvrđuje zanimljiv događaj koji se zbio na dan uvođenja vladike Irineja, episkopa niškog, na tron Svetog Save i u čin patrijarha Srpske pravoslavne crkve 23. januara 2010. godine (inače nekanonski jer patrijarh u svojoj biografiji ima krupne stvari koje su kanonska prepreka njegovom imenovanju u taj čin, pa čak i u čin vladike a takođe je izjavio da je "ekumenista" što znači pristalice jeresi - prim. red.).
Jablanički okrug sa opštinama
Po priči pokojnog Slobodana Draškovića, tada predsednika opštine Medveđa, tog dana je sa one strane administrativne granice lišeno slobode sedamnaestoro građana Srbije, među kojima je bilo i dece, a mahom članova porodice Cicmil, i svi su odvedeni u policijsku stanicu Podujevo, a zatim opštinskom sudiji za prekršaje zbog, kako je navedeno u prijavi, „ilegalnog prelaska državne granice i neprijavljivanja boravka“.
Usmeno im je javljeno da će biti pušteni ako uplate kauciju od za njih basnoslovnih 4.607 evra!
Virtuelni Šiptari iz Meveđe
Ali, većina tih nesrećnih ljudi bila je iz Kosova Polja, gde su valjda i danas prijavljeni, a tog januara 2010. godine, kao i danas uostalom, imali su tužni status „privremeno raseljenih lica“, što je birokratski pojam i odnosi se na Srbe nasilno oterane s Kosova i Metohije. Ono što je dodatno zbunilo i dalo dramatiku ovom događaju bilo je otkriće da su ti „ilegalci“ krenuli na parastos nekoj svojoj rođaci koja je sahranjena na groblju u selu Sikirača, koje se i doslovno nalazi na pedeset metara od administrativne linije razdvajanja! Kada je sve to predočeno revnosnom sudiji za prekršaje, on je preinačio već doneto rešenje i osudio ih zbog „ulaska na teritoriju Kosova van zvaničnog graničnog prelaza“.
Bogatstvo kvari sirotinju
Odgovor na pitanje zašto su „zemljaci“ iz naše Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, mada ne samo oni, toliko zainteresovani za siromašnu opštinu Medveđa ponudio je Fil Foks, rukovodilac istraživanja (ad hok) kompanije iz Kanade „Dunav minerals“, koja je u istraživanja mineralnih nalazišta po Srbiji već uložila desetak miliona evra.
Naime, uz rudnik „Lece“, kraj istoimenog sela u opštini Medveđa, gde se već stolećima vadi ruda olova i cinka, kraj Tulara, otkrivene su vrlo „interesantne“ rezerve bakra (800.000 tona) i zlata (78 tona), dok o retkim mineralima neophodnim za razvoj modernih tehnologija nisu rekli ni reč, a ima i njih, svakako, što su ustanovili i stručnjaci iz Geološkog instituta Srbije još pedesetih godina prošlog veka!
Kad „prištinska strana“ spominje opštinu Preševo, moglo bi se to pripisati brigom za tamošnje Šiptare koji, zaista, čine većinu, ali je taj kraj, takođe, mahom nastanjen ubogom sirotinjom. Za opštinu Bujanovac, gde je Šiptara manje od polovine, moglo bi se pretpostavi da se zatekla „na trpezi“ razmene zbog opravdane brige prištinskih marioneta za sudbinu manastira Prohor Pčinjski i ostalih hrišćanskih svetilišta. A, otkuda među njima i Medveđa sa četiri odsto Šiptara?
OTELI KOSMET I JOŠ BI DEO SRBIJE! “Razmena” teritorija, ili “razgraničenje” u kome Šiptari hoće da uzmu još tuđe, tačnije srpske zemlje
Ipak, mnogo je zanimljivije pitanje zašto srpski političari, a nema nikakve sumnje da su upoznati i s ovim podacima, tako olako pristaju na tu, u najmanju ruku čudnu trgovinu, bacajući nesrećnom narodu prašinu u oči pričom o nekakvoj „razmeni teritorija“? Jer, da li je razmena kada se menja nešto svoje, za nešto što ti i po Božjem, i po ljudskom zakonu, ionako već pripada… bar kako piše u preambuli Ustava Republike Srbije?
Ako se prihvati takva (ili bilo kakva) razmena teritorija, dokle će sezati apetiti prištinskih mentora? Ili, da li da se zabrinemo i za Bor, Majdanpek, Rudnik (dopisati po znanju i sećanju). I šta ćemo sa Beogradom, jer najrazvijeniji je i najbogatiji u Srbiji, a i u njemu žive Arbanasi?!
A, ako se ovako nastavi, šta ćemo sa sobom?
Miloš Miša Lazić*
Formalno, slučaj je bio pravno valjan, ali… Uz malo istraživanja, i uvidom u službena dokumenta, ustanovljeno je da granični prelaz Sekirača postoji! Jer, negdašnja Savezna vlada je sa predstavnikom Ujedinjenih nacija Hansom Hakerupom usaglasila pitanja vezana za prelaze na administrativnoj liniji razdvajanja, što je objavljeno u „Službenom glasniku SRJ“ broj 41 iz 2002. godine, kao i u odgovarajućim dokumentima Svetske organizacije. Kod sela Sekirača, s naše strane, odmah je postavljen policijski punkt, a isti takav preko puta poveren je češkom bataljonu. Ali, izgleda da je Česima dosadilo da zaludniče na pustom prelazu, pa su se pokupili i odmaglili, a šiptarski činovnici se nisu dosetili da na prelaz pošalju bar pripadnike KPS… ali ni to, niti činjenica da su „okrivljeni“ prijavljeni u Kosovu Polju, dakle na teritoriji te samoproglašene države, sudiju nije previše potreslo, niti je zbog toga ukinuo svoju presudu.
Nesrećni ljudi pušteni su iz pritvora jer je Slobodan Drašković iz svog džepa, odnosno od svoje životne ušteđevine, platio „kauciju“, koju je na ruke onom kome je trebalo odneo Ljuzum Sahiti, vozač u opštini Medveđa.
Toliko o prijavama boravišta… i o Zajednicama srpskih i šiptarskih opština.
Piše: Miloš Miša Lazić*
Poznati reporter „Ilustrovane Politike“
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Između sna i jave :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
