Izvor: JUGpress.com, 21.Nov.2016, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija monografije o Bekimu Fehmiu u Bujanovcu
BUJANOVAC
Novinar, publicist u prevodilac Fahri Musliu promovisao je danas u Bujanovcu monografiju “Bekim Fehmiu – Odisej Kosova”
.
Musliu je rekao da je ovu knjigu spremao više od četiri godine
O monografiji I psroslevljenom glumcu Bekumu Fehmiu govorili su Sevdail Hiseni, Arber Sadiku I Belgzim Kamberi .
Monografija “Bekim Fehmiu – Odisej Kosova” sadrži osam poglavlja i počinje poglavljem “Samoubistvo kao lični čin”. Knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << sadrži I brojne intervjuje koje je Fehmiu davao za života.
Glumac je rodjen u satajevu a do tragučne smrti je živeo u Beogradu .
Bekim Fehmiu odigrao je veliki broj uloga u pozorištu i u domaćim i stranim filomovima. Ipak, svetsku slavu je stekao ulogom Belog Bore u filmu Saše Petrovića “Skupljači perja”, koji 1967. u Kanu ovenčan Zlatbnom palmom.
Fehmiu je pune dve decenije samouvereno vladao evropskim filmom. Sarađivao je italijanskim producentom Dinom de Laurentisom, Džonom Hjustonom, Avom Gardner, Dirkom Bogartom, Šarlom Aznavurom, Klaudijom Kardinale.
Kritičari sedme umetnosti o Bekimu Fehmiu govorili su da je jedini istočnoevropski glumac koji je pomerio granice i snimao na zapadu “probijajući gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida”.
Glumio je na albanskom, srpsko-hrvatskom, makedonskom, romskom, turskom, španskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Ali uvek se vraćao ovde.
Bekim Fehmiu rođen je 1936. u Sarajevu. Posle italijnaske okupacije, porodica se iz Sarajeva na kratko seli u Skadar, a 1941. dolazi na Kosovo. Osnovnu i srednju školu završava u Prizrenu, a u Beogradu 1956. upisuje Akademiju dramskih umetnosti.
Četiri godine kasnije postaje stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali sedam godina kasnije postaje slobodan umetnik što je bio do kraja života.
U pozorištu je ostvario više od 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, i na desetine filmskih.
Od pozorišne glume se definitivno oprostio 1987. igrajući u predstavi “Gospođa Kolontajn” na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Poslednja uloga na velikom paltnu bila je ona u ostvarenju “Džingis Kan”, Kena Anekina 1992. godine.
Mediji su pisali da se samoinicijativno oprostio od glume zbog antialbanske propagande. Bekimov mlađi sin Uliks, takođe glumac jednom je napisao:
“Raspad Jugoslavije, strašan bratoubilački rat, uništenje Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, dugogodišnja opsada Sarajeva, rat na Kosovu, bombardovanje SR Jugoslavije, učinili su da se moj otac još više povuče. Odrekao se reči koje su za glumca najjače i najlepše sredstvo. Odrekao ih se i pretvorio ih u ćutanje – u protest. Hamlet bi rekao ‘Ostalo je ćutanje’“.
Memoare u kojima opisuje život od rođenja 1936. u Sarajevu, preko života na Kosovu do 1956, pa do početka rada u Drami Prištinskog pozorišta završio je 1985. godine, ali je čekao da svoje zapise objavi do 2001, u knjizi “Blistavo i strašno”, koji je izdao “Samizdat B92”.
Bekim Fehmiu ima dva sina Uliksa i Hedona. Živeo je sa suprugom, takođe glumicom, Brankom Petrić, i sa sestrama i braćom, između Prizrena, Prištine i Beograda.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
