Izvor: B92, 05.Nov.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Priština spremna na podelu Kosova"
Beograd -- Prištinske vlasti u poslednje vreme šalju signale da bi pristale na podelu Kosova, kaže saradnik berlinskog Instituta za međunarodne odnose Dušan Reljić.
Reljić kaže za Dojče vele da Beograd već duže pokušava da ponudi priznanje Kosova uz trampu teritorija, koja bi podrazumevala da severni deo Kosova ostane u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, takvo rešenje mogle bi da prihvate i prištinske vlasti.
"Moj utisak, s druge strane, jeste da su iz Prištine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u novije vreme došli prilično jasni signali da bi i sadašnja vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatilo takvu varijantu", rekao je Reljić.
Kao signale koji ukazuju na takvu mogućnost, Reljić navodi da je bivši koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Buzek u nekoliko intervjua ukazao na podelu Kosova kao najracionalnije rešenje.
"Poznavajući dobro Erharda Buzeka, znam da je to jedan iskusan i odmeren političar, koji tako nešto ne bi rekao, a da pre toga nije, bar jedan deo političkih snaga u Prištini, pustio jedan takav probni balon", dodaje Reljić.
Drugi takav pokazatelj je, prema Reljiću, nedavna izjava kalifornijskog republikanskog kongresmena Dejna Rorbahera, poznatog po tome da je godinama bio veoma naklonjen albanskoj strani.
Rorbaher je u komentaru u "Vol strit džurnalu", a zatim ponovo i kroz uvodnik u "Vol strit džurnalu" ponovio tezu da bi podela Kosova bila najjednostavnije rešenje koje bi donelo dugoročnu stabilnost, podseća Reljić.
"Ja to takođe smatram i mislim, mereno u troškovima međunarodne zajednice, znači održavanju prisustva vojnih trupa, u političkom posredovanju, u mogućim konfliktima koji mogu da se prespu, preliju sa Kosova na okolne regione, u svemu tome, da je ta varijanta podele Kosova ona koja najmanje košta i međunarodnu zajednicu i umešane strane", kazao je Reljić.
Na pitanje kako bi podela Kosova uticala na ostale zemlje u regionu, Reljić kaže da bi, kada je u pitanju BiH, takav uticaj bio minimalan, jer su Beograd i Zagreb odavno stavili do znanja da priznaju BiH kao državu i da njenu teritorijalnu celovitost ne žele da ugrožavaju.
Reljić naglašava da veća opasnost postoji kad je u pitanju Makedonija i podseća da sva istraživanja koje Galup monitor sprovodi godinama pokazuju da više od 80 odsto kosovskih Albanaca, oko 70 odsto makedonskih Albanaca i oko 55 odsto Albanaca u Albaniji želi stvaranje jedinstvene albanske države.
On dodaje da težnja za stvaranjem jedinstvene države postoji i kod velikog dela političke elite Albanaca, zbog čega treba očekivati da će se u narednih pet do 10 godina to u nekom obliku preliti u realnost, "uprkos tome što u međunarodnoj zajednici, posebno na Zapadu, postoje veliki strahovi od posledica koje bi to moglo da izazove".
Na konstataciju da je stav nemačke kancelarke Angele Merkel da nema daljih podela i pitanje da li veruje da se to može promeniti, Reljić podseća da su i ranije bili takvi stavovi Zapada kad je u pitanju bila celovitost SFRJ, zatim BiH, pa Srbije, ali da se taj stav promenio onda kad se promenilo stanje na terenu.
Upitan šta se može desiti ukoliko međunarodna zajednica i kosovske institucije ne prihvate podelu, Reljić ocenjuje da ni za Albance, ni za Srbe, ni za spoljne faktore ne bi bilo dobro da taj konflikt večno traje.
"Ne postoji međunarodna zajednica. Postoji Evropska unija, podeljena na 22 prema pet, postoji Zapad, vodeća uloga SAD, postoji veto Rusije u Savetu bezbednosti. Sve su to činjenice koje pokazuju da je konflikt oko severa Kosova, jer zapravo je to sada konflikt, da on može i večito da traje i da rešenja mogu da budu nasilna", rekao je Reljić.
On nije isključio mogućnost da neko na Zapadu odluči da vojnim sredstvima slomi otpor Srba na severu Kosova, ali navodi da bi to bilo pogubno kako za te ljude na terenu tako i za neke zapadne vrednosti koje podrazumevaju rešavanje sporova mirnim putem.
"Svi imaju interes da što pre izađu iz tog ćorsokaka u koji je sada zapala situacija na Kosovu. Iako Albanci nisu želeli da žive u državi Srbiji, bez obzira - ako je ona bila u jednom trenutku represivna država za vreme Miloševića ili demokratska država posle pada Miloševića, tako ja mislim da se dugoročno ne može zahtevati ni od Srba na Kosovu da prihvate tuđu državu", navodi Reljić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Priština spremna na podelu, Beograd na trampu , napisano: 05.Nov.2011, 18:44h , ažurirano: 05.Nov.2011, 18:44h
Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Nov.2011
Priština u poslednje vreme šalje jasne signale da bi pristala na podelu Kosova dok Beograd pokušava da ponudi priznanje nezavisnosti uz trampu teritorija, smatra Dušan Reljić iz berlinskog Instituta za međunarodne odnose.
