Izvor: Danas, 22.Jul.2015, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija uliva (ne)poverenje
Prva zajednička briga svih građana u regionu jeste loša ekonomska situacija, dok se na drugom mestu nalazi korupcija. Građane posebno pogađa korupcija u policiji, instituciji koja bi trebalo najviše da radi na njenom suzbijanju, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u okviru projekta Puls integriteta i poverenja policija na Zapadnom Balkanu - POINTPULS. Istraživanje realizovano tokom juna u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu pokazuje da građani sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << policije u regionu doživljavaju skoro podjednako. Podjednako loše.
Policija Srbije je sa 52 odsto poverenja građana na poslednjem mestu u regionu, a slede je BiH sa 54, Kosovo sa 56 i Crna Gora sa 58 procenata. U očima građana tipičan policajac na Zapadnom Balkanu ima imidž bezobraznog, korumpiranog i neobrazovanog. Većina građana u sve četiri zajednice smatra da je korupcija najrasprostranjenija u saobraćajnoj policiji a da su najkorumpiraniji na najvišim pozicijama. Više od tri četvrtine građana regiona policiju doživljavaju kao otuđeni aparat sile koji služi interesima političkih partija, interesima vlasti i ljudi u vrhu policije, a svega jedna četvrtina je doživljava kao servis građana. Dok jedna trećina građana smatra da se do posla u policiji može doći putem javnih konkursa, većina misli da se posao policajca najčešće dobija putem prijateljskih, rodbinskih ili političkih veza.
Od proseka u regionu na prvi pogled odskače primer Kosova. U poređenju sa ostalim društvima, građani imaju utisak da je kosovska policija profesionalnija, kulturnija, u svom radu više orijentisana ka građanima. Međutim, ovakvi utisci se razlikuju od iskustava u kontaktima sa kosovskom policijom. Jaz između pozitivnog doživljaja policije i negativnih iskustava u kontaktu sa njom može se objasniti procesom izgradnje institucija, usled čega građani imaju tendenciju da pozitivnije ocenjuju njihov rad nego što je to zaista zasluženo stanjem na terenu. Građani najčešće daju mito policiji na Kosovu, čak duplo češće nego u Srbiji i tri puta učestalije negoli u BiH. Na Kosovu je i najskuplje podmititi policajca, jer se najčešće daje 20 evra, dok je u Srbiji taj iznos 2.000 dinara, a u BiH i Crnoj Gori oko 10 evra. Kosovo se izdvaja i po tome što građani češće mito daju na zahtev policajca, dok se u BiH i Crnoj Gori to u mnogo većoj meri dešava na inicijativu građana.
U Bosni i Hercegovini je prisutna apatija kod građana kada je u pitanju borba protiv korupcije, budući da čak dve trećine građana smatra da se niko ne bavi ili ne zna ko se bavi borbom protiv ovog problema. Crnogorskoj policiji se zamera slaba efikasnost u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, dok se srpska policija doživljava kao najkorumpiranija. Iako čak dve trećine građana Srbije uočava ovaj problem, svega jedna trećina građana bi prijavila korupciju u policiji ukoliko to zahteva ostavljanje ličnih podataka.
Nakon uvida u ove podatke, ne čudi što je poverenja građana u policiju na Zapadnom Balkanu ispod svetskog proseka. Manjak poverenja u policiju vodi manjem prijavljivanju slučajeva, porastu kriminala i manjoj bezbednosti građana. Istraživanje nedvosmisleno pokazuje da je neophodno raditi na reformi policije u cilju njene transformacije u servis građana. Ključne oblasti koje reformama treba obuhvatiti jesu depolitizacija, profesionalizacija i borba protiv korupcije unutar policije.
