Izvor: N1 televizija, 19.Avg.2018, 19:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojam "razgraničenje" i "jezičke" nedoumice
Da li srpska javnost ima jasan odgovor na pitanje šta znači pojam razgraničenja koji kao potencijalno rešenje statusa Kosova predlaže predsednik Aleksandar Vučić? Iako je nijednom rečju nije precizno definisao, u javnosti se ta ideja tumači kao podela Kosova, do te mere da i u zemljama okruženja, pojam razgraničenja počinje da odzvanja kao eho.
Izvor: N1
Nije Kosovo, već Priština, nije granica nego administrativna linija, nije ambasador no oficir >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << za vezu. Leksici nove srpske politike odnedavno se priključio još jedan pojam – razgraničenje, međutim, u "rečniku" uz njega još uvek ne stoji jasna definicija. Opozicija ga gotovo jednoglasno tumači kao izdaju - za njih je razgraničenje samo smokvin list za predaju teritorije.
"To znači da treba da priznamo nezavisno Kosovo, odnosno da Kosovo bude članica Ujedinjenih nacija", ima svoj odgovor Nikola Jovanović iz Narodne stranke.
N1: Da li javnost u Srbiji zna šta znači pojam razgraničenja, ili je to samo vaše tumačenje?
Jovanović: "Čak ni visoki državni funkcioneri, ni funkcioneri SNS-a ne znaju šta je plan Aleksandra Vučića za KiM. Imamo paradoksalnu situaciju da se svi kunu u vernost i u podršku za plan, za koji on sam kaže da ga nema".
Iako su pojedinci iz vrha srpske vlasti nagoveštavali da ideja razgraničenja znači podelu ili razmenu teritorija, komšijski funkcioneri od nedorečene najave Aleksandra Vučića već prave nacionalni cilj.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik još prošle godine crtao je granice Balkana kakav bi on želeo da vidi - pa je novu reč oberučke i sam prihvatio.
"To ne znači da ćemo mi napraviti bodljikave žice na našim ogradama. Ne, mi samo želimo da afirmišemo naše interese. Znači, Republika Srpska, Srbija, četiri opštine Kosova, reintegracija srpske politike i nacionalnih interesa u Crnoj Gori", rekao je Dodik.
Ovakav scenario bio bi nova maska za staru ideju velikosrpskog nacionalizma, smatraju u Helsinškom odboru. Podele po etničkoj liniji destabilizovale bi ceo Balkan, ali najgore bi, kažu, prošla sama Srbija.
"Ne verujem da bi više bio moguć rat tih razmera zato što imamo međunarodne snage u regionu, NATO u okruženju, međutim, to bi vodilo jednoj velikoj stagnaciji, međunarodnoj izolaciji i daljem propadanju Srbije", ocenjuje Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora u Srbiji.
Zato zapadni deo međunarodne zajednice potencijalni dogovor o konačnom statusu Kosova gleda iz prikrajka - Beogradu i Prištini poručuje da se sami dogovore, ali jasno podvlači da menjanje granica nije opcija.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Bez jasnog odgovora - šta je "razgraničenje"
Izvor: N1 televizija, 19.Avg.2018
Da li srpska javnost ima jasan odgovor na pitanje šta znači pojam razgraničenja koji kao potencijalno rešenje statusa Kosova predlaže predsednik Aleksandar Vučić? Iako je nijednom rečju nije precizno definisao, u javnosti se ta ideja tumači kao podela Kosova, do te mere da i u zemljama okruženja,...
.jpg)
