Izvor: Politika, 25.Sep.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podela Kosova je logično rešenje

Beograd ima u narednih nekoliko meseci poslednju šansu da se možda izbori za podelu Kosova ili uspostavljanje autonomije za Srbe na severu Kosova

Neka vrsta podele Kosova je očigledno rešenje za kosovski problem, smatra britanski ekspert za ovaj region Džejms Ker-Lindzi ističući da Beograd, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno uradio proteklih godina da međunarodnoj zajednici ponudi nove opcije za rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanja statusa Kosova. Ker-Lindzi, koji je u Beogradu predstavio srpsko izdanje svoje knjige „Kosovo – put ka osporenoj državnosti na Balkanu”, u razgovoru za „Politiku” kaže da Beograd ima u narednih nekoliko meseci poslednju šansu da se možda izbori za podelu Kosova ili uspostavljanje velike autonomije za Srbe na severu Kosova.

Mislite da su vlasti u Beogradu spremne na takvu borbu u trenutku kada uskoro slede izbori u Srbiji?

Činjenica da će uskoro izbori ne menja previše, budući da mi ne znamo kakva će narednih meseci biti situacija na terenu. Ukoliko su Srbi zabarikadirani na severu Kosova, pitanje je koliko dugo tako mogu da izdrže. Svestan sam komplikovanosti situacije u kojoj se vlada suočava sa izborima, ali ako zaista hoćete da ostvarite neku vrstu podele Kosova na tome bi trebalo raditi odmah. Prema mom mišljenju, podela je veoma logično rešenje, jer postoji obilje argumenata zašto bi trebalo sever Kosova pripojiti Srbiji.

To je veoma rizičan potez budući da je Srbija dobila jasnu poruku iz EU da je ukidanje paralelnih institucija na Kosovu uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Da li mislite da su u takvoj situaciji srpski političari dovoljno hrabri da otvoreno traže podelu Kosova?

To je problem koji je trebalo rešavati znatno ranije. Mnogi ljudi sa kojima sam ovde razgovarao smatraju da je to prihvatljiva opcija, jer bez obzira na uspešnost kampanje Srbije protiv priznanja nezavisnosti Kosova, realnost je da već postoji nezavisno Kosovo. Nažalost, osnovna greška bila je u načinu na koji je Marti Ahtisari vodio pregovarački proces koji je bio potpuno nefer. I apsolutno razumem zašto je Srbija duboko razočarana i frustrirana celim pitanjem, jer je Ahtisari vodio pregovarački proces sa početnom tezom da je nezavisnost Kosova neminovna. U toku procesa on nije čak ni pokušao da razgovara o autonomiji, ili o konfederaciji, već je imao određen cilj a samo je bila stvar kako doći do tog cilja. Pa to nije bilo posredovanje, to nije bio pregovarački proces.

Možda je i međunarodna zajednica propustila nekoliko važnih godina, posle pada Miloševićevog režima, ne insistirajući na pregovorima između Srba i Albanaca?

Svakako da su to propuštene godine, a nažalost i Srbija ima mnogo propuštenih prilika da progura svoje ideje. Za vreme Ahtisarijevog procesa, možda Ahtisari nije bio zainteresovan da čuje nove ideje, ali mislim da je međunarodna zajednica bila zainteresovana da čuje nove razumne opcije. Model „više od autonomije, manje od nezavisnosti” nije dovoljno razvijen. I u toku procesa koji je predvodila pregovaračka trojka, Srbija je imala šansu. Tada je na stolu ponuđena i podela Kosova, ali je Beograd to odbio, premda je već tada bilo jasno gde sve vodi. Trebalo je tada predložiti da Srbija kontroliše sever Kosova u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova.

Mislite li da je Vlada Srbije dovoljno diplomatski jaka da u isto vreme postavi članstvo u EU kao primarni nacionalni cilj, a i otvoreno izađe sa predlozima o podeli Kosova ili o velikoj autonomiji severa Kosova i da se za to diplomatski bori?

Diplomatski to je veoma teško. Ukoliko Srbija postavi članstvo u EU kao cilj po svaku cenu, onda ne vidim previše prostora za Beograd da ima velike zahteve. Srpski plan o podeli Kosova morao bi da bude veoma precizan i detaljan i da uključuje vremenski plan u kojem će biti sproveden uključujući i srpsko priznanje Kosova. I to srpska vlada ne može da uradi a da ne ugrozi svoje evropske integracije.

Druga alternativa je da Srbija postavi crvenu liniju prema EU i da kaže da ne može da odustane od severa Kosova što će imati direktan uticaj na njen napredak ka članstvu u EU. Ali to je veoma rizična strategija.

EU je važna u ovom trenutku. Uprkos svim njenim problemima i skeptičnosti ovdašnjih ljudi oko cene ulaska u EU, ona pruža suviše velike pogodnosti. Ukoliko vlasti u Srbiji smatraju da je članstvo u EU primarni cilj, moraće da objasne narodu koje su pogodnosti zbog kojih se vredi žrtvovati. U tome je razlika između političara i državnika. Političari se brinu zbog izbora, a državnici se brinu o budućnosti zemlje.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------

Stanje na Kavkazu odredilo ruski stav

U knjizi pominjete da je očigledno čak i Rusija bila prihvatila nezavisnost Kosova kao jedino održivo rešenje. Kako vidite sadašnju ulogu Moskve?

U slučaju Rusije, može se reći da su njeni potezi bili direktno uslovljeni situacijom na Kavkazu. Da je u početku ruska vlada dozvolila da Kosovo postane nezavisno, javno mnjenje u Rusiji bi zapitalo zašto to ne uradi i sa Južnom Osetijom i Abhazijom. Mnogi eksperti za Rusiju kažu da Rusi nisu uopšte želeli da se priznaju nezavisnost novih država na Kavkazu. U komplikovanoj situaciji koja je izbila, Rusi su tražili od Amerikanaca dogovor da ukoliko Rusija prizna nezavisnost Kosova, onda SAD priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju. Ali kada je Moskvi jasno predočeno da se to neće dogoditi, onda je na scenu stupio sadašnji ruski stav o pitanju Kosova.

objavljeno: 26.09.2011

Nastavak na Politika...

Vesti-online.com: "Ahtisari pogrešio, podela Kosmeta rešenje"

Radio Televizija Vojvodine: Poslanici o podeli Kosova