Izvor: RTS, 05.Jul.2014, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrov: Možda je vreme za referendum o Kosovu
Možda je došao trenutak da se odluči o referendumu na kojem bi se građani izjasnili da li bi AP Kosovo i Metohija ustavno trebalo da ostane u sastavu Srbije, kako bi se na osnovu toga dalje vodila jasna i dosledna politika, smatra profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Unverziteta u Beogradu Vladan Petrov.
Petrov je u intervjuu Fonetu rekao da aktuelni nosioci političke vlasti imaju vrlo širok demokratski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << legitimitet, tako da su "apsolutno vlasni" da procene da li je došao trenutak da se "preseče" sadašnja situacija, imajući u vidu pravo stanje stvari u pregovorima Beograda i Prištine.
To bi značilo, kako je objasnio, da se na referendum stavi osetljivo pitanje statusa i daljeg opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije, pa da se, na osnovu onog što narod odluči, kreira dalja politika.
Petrov ukazuje da je Briselski sporazum rezultat jedne faze pregovora koji "podrazumeva odricanje od kompletne suverenosti Srbije na teritoriji Kosova i Metohije".
Prema njegovim rečima, ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, koji bi predstavljao verifikaciju Briselskog sporazuma, ne bi bio u skladu sa osnovnim načelima važećeg Ustava.
"Kao građanin Srbije, ne mogu da podržim bilo kakvu promenu Ustava koja bi išla u pravcu smanjenja njene teritorije, ali se možda na referendumu pokaže da je moje mišljenje prevaziđeno", napomenuo je Petrov.
Petrov smatra da Ustavni sud treba da proglasi Briselski sporazum neustavnim, ali da se time neće promeniti faktičko stanje na Kosovu i Metohiji, gde država Srbija praktično nema nikakve ingerencije.
Ipak, prema rečima Petrova, u slučaju takve odluke Ustavnog suda Srbije, Vlada bi bila dužna da se drukčije postavi u daljim pregovorima.
Osvrćući se na izjave nekih stranaka da je potrebno redefinisati ustavni položaj Vojvodine, Petrov je naglasio da je pitanje teritorijalne autonomije u Ustavu na prvom mestu političko pitanje, pitanje odnosa centralne i vlasti na pokrajinskom nivou.
U svakom slučaju, to nije odnos dve ravnopravne strane, republički nivo je nivo države, pokrajinski nije, a država ima suprematiju, objasnio je Petrov.
Smatra da bi dalje proširivanje autonomije Vojvodine vodilo nepotrebnoj federalizaciji države i njenom odvajanju iz teritorije Srbije.
Ustav zaslužuje "remont"
"Protivnik sam čestog spominjanja promene Ustava u izjavama visokih predstavnika države ili partija, bez realnog osnova", naglasio je Petrov i ocenio da je to čisto dnevna politika.
Petrov napominje da ne spada u preterano stroge kritičare važećeg Ustava, ali smatra da najviši pravni akt zaslužuje "remont".
Ustav se, međutim, ne sme menjati na prečac, što je bio slučaj kod donošenja sadašnjeg, upozorio je Petrov, već mora postojati strategija na duži rok sa tačno utvrđenim ciljevima, kako bi se pojedini njegovi delovi izmenili, a da se očuva jedinstvo celine.
Da budem iskren, ne verujem da mi možemo, imajući u vidu celokupnu našu ustavnu istoriju i trenutnu našu situaciju, izaći sa nekom ozbiljnom strategijom promene Ustava, ocenio je Petrov.
Mi sve inače radimo u poslednjem trenutku, kada budemo morali, jer nas drugi pritiskaju, mi ćemo promeniti Ustav, predvideo je Petrov.
On je, međutim, dodao da Ustav, na prvom mestu, zaslužuje da bude promenjen u pojedinim delovima koji se odnose na ljudska prava, pravosuđe, sudsku vlast i javno tužilaštvo, ustavno sudstvo.
Petrov podseća da je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa formirala Radnu grupu, čiji je on član, koja bi do kraja godine trebalo da uradi analizu izmena Ustava u tom delu.
U okviru ove Radne grupe razmatra se da li ostati pri takozvanom probnom mandatu za izbor sudija na tri godine ili se vratiti na apsolutnu stalnost sudijske funkcije, kaže Petrov.
Prema njegovim rečima, već se ide u pravcu postizanja odgovarajućeg rešenja da se isključe nosioci izvršne i zakonodavne vlasti iz sastava Visokog saveta sudstva.
Promene u pravosuđu uslov za ozbiljnu državu
Time bi, naglasio je Petrov, taj organ zaista postao jedno nepolitičko, u najvećoj meri nezavisno i samostalno državno telo, koje bi, po ustavnoj definciji, trebalo da obezbeđuje nezavisnost i samostalnost sudija.
Petrov kaže da se razmatra i pitanje statusa Pravosudne akademije i ocenjuje da propisivanje uslova za izbor sudija nije ustavna, već zakonska materija.
Upitan da li su promene u pravosuđu uslov za evropske integarcije i pregovore o poglavlju 23, Petrov je odgovorio da su te promene uslov postojanja ozbiljne države.
Kao profesor Ustavnog prava, rekao je Petrov, smatram da "moramo reformisati naše pravosuđe, počev od Ustava, da ga postavimo na čvrste normativne osnove", što je samo prvi uslov da sudska vlast bude jaka i nezavisna.
Dakle, treba da radimo na tome, ne zbog po mom mišljenju, prilično neizvesnog puta u Evropsku uniju (EU), nego da bismo se, kako god se prilike budu dalje odvijale, zaista konstituisali kao ozbiljna država, istakao je Petrov.
Komentarišući raspodelu moći u vrhu države, Petrov navodi da Ustav predviđa jaku Vladu i jakog premijera, kao i da obavljanje te i funkcije predsednika države zavisi od političkih prilika, ali i ličnosti nosilaca ovih funkcija, što se u ustavnom pravu naziva "personalizacija vlasti".
"Predsednik Tomislav Nikolić načinio je taj korak da bude predsednik svih građana i lišio se jednog dela stranačke moći koji je neophodan da bi bio jači predsednik od ovoga što jeste", ocenio je Petrov.
Očigledne neustavnosti u pravnom poretku
"Pri tom, Nikolićev karakter i političko iskustvo doprinose njegovoj nešto umerenijoj ulozi u političkom životu", kaže Petrov.
Prema njegovim rečima, zbog svega ovoga nije za očekivati da Nikolić bude neko ko će mnogo da se meša u odnose između vlasti, poput njegovog prethodnika, koji je pogotovo pri kraju mandata, najblaže rečeno, bio na granicama ustavnih ovlašćenja, a u nekim elementima ih je sigurno i prekoračivao.
S druge strane, dodao je Petrov, premijer, po Ustavu, nije prvi među jednakima u Vladi, jer ima određena samostalna ovlašćenja.
"Meni se čini da medijski nastupi aktuelnog predsednika Vlade i činjenica, možda ću reći nešto što je prejako i što će mnoge uvrediti, da on nema mnogo kvalitetnih saradnika, dovode do prenaglašenog utiska da mi idemo ka ili da smo već u nekakvoj diktaturi", smatra Petrov.
Očigledne neustavnosti u našem pravnom poretku postoje, ali one nisu veće od onih koje gotovo konstantno postoje od uvođenja višestranačja u Srbiji, a naročito od 2000. godine, smatra Petrov.
Treba nekada pustiti da se sistem vlasti razvija spontano, da funkcioniše i da se razvija praksa, koja ne mora uvek u svemu biti strogo formalno ustavna, ali uvek mora biti državotvorna, to jest u interesu države kao celine, ističe Petrovi i napominje da je to ono što nam još značajno nedostaje.
