Izvor: Politika, 23.Dec.2014, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

O vojsci Kosova odlučivaće se u Briselu

O oružanim snagama Kosova mi svakako imamo negativan stav i nismo ni blizu razgovora s tim u vezi, rekao je zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović povodom spekulacija da je „Srpska” zainteresovana da dobije mesto zamenika komandanta kosovske vojske

Sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika, osnivanje oružanih snaga Kosova, što se iz Prištine najavljuje češće nego osnivanje Specijalnog suda za zločine OVK, neće lako proći srpsku barijeru u kosovskom parlamentu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Preciznije, taj zakon neće dobiti neophodnu dvotrećinsku većinu manjinskih zajednica ukoliko tokom razgovora u Briselu ne bude postignut dogovor na najvišem nivou. I kosmetski Srbi, ali i Albanci, očekuju da odluku o tome donese premijer Aleksandar Vučić.

Iako je novi ministar spoljnih poslova Hašim Tači posle susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u petak najavio da će se ubrzo okončati proces osnivanja oružanih snaga, kosovski premijer Isa Mustafa nije tako siguran u srpske glasove iako mu je to jedan od prioriteta.

U vreme formiranja nove kosovske vlade moglo se čuti da se pregovaralo i o tome da poslanici „Srpske” podrže u skupštini zakon o transformaciji bezbednosnih snaga u oružane snage i da zauzvrat dobiju mesto zamenika komandanta. Navodno je bilo reči da se isti princip primeni i za kosovsku obaveštajnu agenciju.

Bivši funkcioner sa Kosmeta Ranđel Nojkić rekao je za „Politiku” da ga je posebno prijatno iznenadilo to što je u nekim razgovorima „Srpska” tražila mesto zamenika ministra odbrane i zamenika šefa tajne policije i da je, očigledno, spremna da prihvati tako nešto. Nojkić podseća da su pripadnici bezbednosnih snaga i sada naoružani dugim cevima, da imaju oklopna vozila i helikoptere i da održavaju vežbe sa Kforom. On kaže da ne vidi neku veliku razliku, osim što će se formalno proglasiti vojskom Kosova.

Ipak, nije samo u pitanju kako će se za formacija zvati niti čime će od vojne tehnike raspolagati. Veći je problem što bi formiranje kosovske vojske impliciralo postojanje i priznanje državnosti, koju Beograd negira.

Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da Beograd sa kosovskim Albancima može da razgovara o svemu što je statusno neutralno. „Međutim, stvaranje vojske Kosova izlazi iz statusno neutralnog okvira, jer to znači da je ta vojska oružana sila neke države i za nas je ta formacija kao takva neprihvatljiva. Mislim da moramo toga da se držimo, jer bi prihvatanjem te formacije moglo da se tumači da prihvatamo i državu čija je ona oružana sila”, zaključio je Drecun.

Pre nekoliko meseci je povodom najava o formiranju ove vojske ministar odbrane Bratislav Gašić rekao da bi Srbija stvaranje kosovske vojske shvatila kao pretnju svojoj stabilnosti. Prištinski uticajni dnevnik „Koha ditore” prošle nedelje je pisao da poslanici „Srpske”, od kojih zavisi dve trećine manjinskih glasova u kosovskoj skupštini, žele vojnu autonomiju na severu, kao što je bio slučaj i sa policijom, i da je, navodno, Vučićeva želja da o tome pregovaraju u Briselu.

Na pitanje da li je planirano da se u Briselu razgovara o oružanim snagama, „Politika” je iz Kancelarije za KiM dobila odgovor da bi osnivanje vojske Kosova bilo u suprotnosti sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244, a da postojanje snaga bezbednosti ili oružanih snaga predstavlja „izvrdavanje” sporazuma kojim je OVK trebalo da bude razoružana. „Oni su nominalno, na papiru, razoružali OVK, a u stvari su samo na uniformama promenili oznake, pa su to nazvali ’kosovskim zaštitnim korpusom’, pa posle ’kosovskim bezbednosnim snagama’. Sada hoće to isto da nazovu ’kosovskim oružanim snagama’. A suvišno je da nas pitate šta mislimo o OVK, nezavisno od toga kako se ona zove”, rečeno je „Politici” u Kancelariji za KiM.

Ipak, politički analitičar Fatmir Šeholi je uveren da će se pitanje oružanih snaga otvoriti u Briselu i da će biti pronađeno kompromisno rešenje „jer poslanici u skupštini slušaju Beograd i neće sigurno glasati drugačije od onog što im kažu”. Povodom glasina da bi se Srbi saglasili sa formiranjem kosovskih oružanih snaga ukoliko bi, poput kosovske policije, dobili specijalni status na severu sa svojim predstavnicima i većom zastupljenošću pripadnika srpske nacionalnosti, Šeholi kaže da to „ne može da se reši bez Brisela i Amerikanaca”.

Zamenik kosovskog premijer Branimir Stojanović kaže za „Politiku” da o oružanim snaga niti su pregovarali niti su šta dogovorili. „Da li će se ili neće to rešiti kao što oni žele, to ćemo tek da vidimo. Mi o tome svakako imamo negativan stav i nismo ni blizu razgovora s tim u vezi”, rekao je Stojanović, koji misli da takve najave albanski lideri koriste za unutrašnjopolitičku upotrebu.

Na pitanje da li ima informacije da će se o tome razgovarati u Briselu, Stojanović kaže da se o tome „verovatno do sada nije razgovaralo u Briselu”, da je moguće da je bilo sporadičnih inicijativa, ali da to nije bilo na dnevnom redu. „Mi svakako jesmo zagovornici da se na najvišem političkom nivou razgovara o tome, jer to nije samo pitanje KiM i odluke Prištine nego ima i regionalni značaj, i Srbija treba da ima stav prema tom pitanju”, smatra zamenik kosovskog premijera i naglašava da su u prištinskoj vladi svesni da se uticaj zvaničnog Beograda u poslednje vreme značajno promenio.

U kosovskoj administraciji samo 2,4 odsto Srba

Politički analitičar Fatmir Šeholi podseća da je kosovskim ustavom predviđeno da u svim institucijama bude najmanje 13 odsto nealbanaca, što do sada nije bio slučaj, jer SLS Slobodana Petrovića to nije koristio. On se zalaže za ulazak Srba u vojne strukture i u javnu administraciju, jer je od 83.000 zaposlenih svega 2,4 odsto Srba, „što je izuzetno malo u odnosu na ono što im pripada”.

Biljana Mitrinović

objavljeno: 23.12.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...