Izvor: Vesti-online.com, 11.Maj.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

O, drugovi, je l' vam žao?

Samo se vi složite, a onda ćemo nekako da izvrdamo taj sporazum sa Prištinom, navodno je visoki srpski funkcioner rekao Srbima s Kosova, onako u poverenju, bratski, takoreći roditeljski.

Milan Jovanović

Zaboravio je jedino da sisanje vesla nije omiljena srpska disciplina u poslednje vreme, pogotovo na klizavom terenu Severa, gde jedan nesmotren potez i olako prihvaćeno obećanje vode u ambis.

Na žalost po visokog funkcionera, nema više poverenja ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za sitnije stvari, kamoli blagoslova za nedopustive odluke, s kojima se slažu svi, sem onih kojih se to tiče i koji bi trebalo da stave glavu u torbu. Tačnije, u zobnicu, gde su vazda završavale najprkosnije i najviđenije srpske glave.

Funkcioneru i njegovima je lako, istakli su politički-zilotsku parolu "Evropa ili smrt!" i hrabro guraju napred. Njima nije jasno kako neko može da bude protiv (njihovog) srećnijeg sutra, a zarad tamo neke slobode. Oni u klin, Srbi u ploču, odzvanja bogme dobro, ko će koga potkovati - će vidimo.

Onih gadnih posleratnih godina, kada su crveni krenuli da pokupe ono što je preostalo iza Nemaca, ustaša i ostale bagre, na red je došao i gazda jedne pilane na Romaniji. Truli kapitalista je tako dopao đumrukane đe buržoaske jakrepe memla davi.

Stoički je podneo, kao onaj odrani ovan što su ga pustili u šiblje, a on ni mukajet. Ispitivali ga, dabome i podjebavali, kao što uvek rade pobednici, osioni i naglo podgojeni.

- Jel ti žao pilane, a?

Ćutao apsenik, o svom se jadu i brigama zabavio. A, ne bi baš ni da s njim sprdnju teraju. Danima, mesecima zurio u zid, dok su reči islednika prolazili negde mimo njega, kroz rešetkasto prozorče, tamo, u slobodu.

- I šta veliš, jel ti žao pilane, a? - upitaše ga tako hiljaditi put, uz zadovoljan i ciničan osmeh pobednika.

Odjednom, bivši gazda diže glavu, pa reče iznenađenim tamničarima, koji su već digli ruke od pomisli da bi uhapšeni mogao da prozbori koju:

- Sad ću vam nešto ispričati, đeco moja...

Pa krene priču kako je svako jutro među balvanima pred pilanom zaticao govno. Te rešio da doaka seratoru što mu pogani hleb od koga živi.

Probdio jednu noć u zasedi.

Ništa. Ko da je serator znao.

Ne odustane gazda. I drugu noć oka ne sklopi. I treću.

Kad, četvrte noći eto njegovog radnika Ćamila. Osvrne su oko sebe, dvaput, triput, skine gaće, pa čučne nad balvanima.

A gazda brže poteci, te mu pod guzicu poturi dasku, a kad se Ćamil istovario, zamakne iza ćoška sve sa Ćamilovim tovarom.

Ustane Ćamil, pogleda - govneta niđe! Traži, traži, džaba. Ode ljut ko da su mu tri tovara blaga odneli.

- Eto, njemu žao govneta, a kako meni neće biti pilane...

Razumem ja to vreme kad je gazda čamio na robiji, jer je imao nešto svoje sirotinje i par radnika, sirotih ko i on. Beše to doba bezumlja, poratne histerije i sumanute odanosti nečem što je među Srbe posađeno ko muškatla u beton.

Ali, šta je sad, zar je ludilo ponovo vaskrslo među Srbima, to jest, među njihovim vođama? Za čije babe zdravlje raskrčmiše državu i staviše na tacnu bratske glave? Čime su ih to ucenili kad tako manijakalno vuku u ambis iz koga izlaska nema?

Koja Evropa, kakva Evropa, čemu Evropa? Drugovi, jel stvarno mislite da niko u ovoj državi nema mozga, do vi i da će bombardovanje besmislenim rečima i smešnim obećanjima isprati glave ne samo onih što im o glavi radite, nego i nama što vas samo gledamo?

Vaš minuli rad nadaleko zaudara, ko onaj Ćamilov među balvanima. Pa, što bi onda vaš minuli rad bio preči od naše pilane?
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...