Izvor: B92, 06.Maj.2016, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne smeta nam vojna saradnja Srbije i Rusije"
Zvanični Berlin traži od Beograda da normalizuje odnose sa Prištinom, da to okonča pravno obavezujućim sporazumom, ali ne i da prizna Kosovo., pišu "Novosti".
Za nemačku vladu saradnja naše zemlje sa Moskvom nije u koliziji sa težnjom ka članstvu u EU, a politika vojne neutralnosti je prihvatljiva, navodi ovaj list.
Ovi stavovi navode se u odgovorima vlade u Berlinu na 31 pitanje koje su postavili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslanici Levice u Bundestagu, jedine parlamentarne stranke čiji se političari protive nezavisnosti Kosova i širenju NATO.
Više pitanja odnosilo se na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom, a u odgovorima kabineta navodi se i da usmerenje Srbije ka EU nije u suprotnosti sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna.
Za nemačku vladu odnosi Beograda i Prištine treba da se temelje na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahteva da do kraja pregovora sa EU dođe do "sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta", ali ne zahteva "priznavanje od strane Srbije".
Poslanica Sevim Dagdelen, koja je i članica Odbora Bundestaga za spoljne poslove, međutim, ovakve stavove Brisela i Berlina za "Novosti" tumači kao "faktičko primoravanje" Srbije da prizna Kosovo ukoliko želi da pristupi EU.
"NATO, protivljenje Rusiji i priznavanje Kosova, kao uslov za ulazak Srbije u EU, jesu kršenje zakona i samo će stvoriti novu destabilizaciju na Balkanu. Bezbednost u Evropi moguće je graditi samo sa Rusijom, a ne radeći protiv nje. Građani Srbije velikom većinom protive se članstvu u NATO. Skandalozno je to što EU hoće još jednom da pogazi osnovna demokratska načela", ocenjuje Dagdelen.
Levicu je zanimalo i kako na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd pre godinu dana zaključio sa NATO, a iz vlade im je odgovoreno da ovaj dokument ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu u Alijansi, niti se kosi sa vojnom neutralnošću Srbije.
Među zahtevima nemačke vlade je i da Srbija, kao kandidat za članstvo u Uniji, sve više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom. Iz Berlina poručuju i da nemaju nikakva saznanja o stradanju srpskih diplomata u Libiji, što je takođe bilo jedno od pitanja.
