Izvor: BKTV News, 06.Nov.2013, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalizmi: Kosovske (ne)prilike
Po nekim istraživanjima, skoro 40 odsto građana Srbije nikada nije putovalo u druge delove Srbije. To samo govori o unutrašnjoj zatvorenosti građana Srbije. Slabo poznajemo svoju državu, običaje svog naroda i drugih manjinskih zajednica. Razlozi su ekonomsko-socijalne, ali i kulturološke prirode. Veliki broj građana Srbije želi da živi u velikim gradovima, pre svega u Beogradu kao metropoli. Srbija ostaje demografski pusta.
Projekat „Istraživačko-bezbednosni forum: Beograd – >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Priština – Tirana“, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, na uzoruku od 1200 anketiranih pokazuje da skoro dve trećine građana Srbije, njih 62 odsto, nikada nije bilo na Kosovu i Metohiji, četvrtina ispitanika, njih 25 odsto, bilo je na Kosovu pre 1999. godine, jedna desetina posle 1999. Takođe, muškarci su, u proseku, češće išli ili idu na Kosovo nego žene. Građani Srbije Kosovo i Metohiju osećaju više duhovono, kao deo svog kolektivnog pamćenja nego u realnom životu. Sada se i ti elementi duhovne integracije Srbije sa Kosovom i Metohijom žele „počupati”.
Zanimljiv je podatak da 64 odsto pristalica Socijalističke partije Srbije, 63 odsto pristalica Srpske napredne stranke i 59 odsto simpatizera Demokratske stranke nikada nije bilo na Kosovu. U pokrajini nije nikada bilo ni 33 odsto pristalica Demokratske stranke Srbije i čak 92 odsto simpatizera Ujedinjenih regiona Srbije. Dakle, političke stranke se nisu potrudile da stvore autohtoni politički nacionalni pokret Srba.
Između Srba i Albanaca nalazi se ogroman jaz netrpeljivosti. Činjenica je da su Srbi sa Kosova i Metohije, a pogotovo oni koji i dalje tamo žive, znatno tolerantniji prema svojim albanskim komšijama, nego što je to stav Srba iz centralne Srbije. Po ovom istraživanju i pristalice DS-a i SNS-a bi se jednako bezbedno osećale da putuju na Kosovo sa srpskim tablicama – po 17 odsto, dok je kod pristalica SPS taj utisak malo niži – 12 odsto ispitanih. Nijedan ispitanik, pristalica DSS, nije se izjasnio da bi se osećao bezbedno na putu kroz Kosovo sa srpskim tablicama pokazuju rezultati istraživanja.
Sumnjivo izlgeda ocena anekete da „78 odsto ispitanika iz cele Srbije ne bi imalo ništa protiv da živi pored albanske porodice, dok 22 odsto ne bi htelo albansku porodicu za prve komšije. Među onima koji su u skorije vreme imali kontakata sa osobom albanske nacionalnosti, 92 odsto ne bi imalo ništa protiv da živi pored albanske porodice”. Ova istraživanja su suprotna od ranijih gde su kao nepoželjni za susede označeni pripadnici albanske i hrvatske zajedince. Nacionalna pomirenja dolaze kao vid međusobne tolerancije i kao vid želje za opstankom na istoj teritoriji. Za sada su tu velike provalije i veoma, veoma malo poverenja.
Tomislav Kresović
Tweet
