Izvor: RTS, 13.Apr.2013, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo najveći rizik za bezbednost
Situacija na Kosovu najveći rizik za bezbednost Srbije, ali i regiona, rekao pomoćnik ministra spoljnih poslova Miomir Udovički. Očuvanje bezbednosti na Kosovu znači i očuvanje bezbednosti celog zapadnog Balkana, bez čega Evropa ne može biti slobodna i celovita, kaže Udovički.
Očuvanje bezbednosti na Kosovu i Metohiji znači i očuvanje bezbednosti celog zapadnog Balkana - bez koje Evropa ne može biti slobodna i celovita, poručili su u Rumi učesnici seminara koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << organizovao Atlantski savez u Srbiji - predstavnici ministarstava odbrane i spoljnih poslova Srbije, oficiri Vojske Srbije, eksperti i predstavnici zemalja članica NATO.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku Miomir Udovički je kao najveći rizik za bezbednost Srbije, ali i regiona, označio situaciju na Kosovu i Metohiji.
"Pitanje Kosova i Metohije ima najveći značaj kada je reč o odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Problem očuvanja bezbednosti na Kosovu istovremeno predstavlja i proces očuvanja bezbednosti na celom zapadnom Balkanu", istakao je Udovički.
Govoreći na temu "Spoljna i odbrambena politika Srbije i zemalja regiona u okviru evro-atlantske saradnje", Udovički je konstatovao da Evropa ne može biti slobodna i celovita dok i zapadni Balkan ne postane njen deo.
Prema njegovim rečima, odbrana državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, napredak u evro-integracijama, jačanje bilateralne i multilateralne saradnje u regionu predstavljaju primarne ciljeve spoljne politike Srbije.
"Srbija se zalaže za napredovanje čitavog regiona i izgradnju mirnog i stabilnog okruženja, a opredeljenje Vlade Srbije je mirno rešenje pitanja Kosova i Metohije", istakao je Udovički.
Rukovodilac odeljenja za politiku odbrane Ministarstva odbrane Hrvatske Kristijan Beljan ocenio je da sve države u regionu imaju zajednički cilj, odnosno obezbeđivanje društvene i ekonomske sigurnosti kroz evroatlantske integracije.
Nijedna država regiona ne može sama da odgovori na brojne pretnje s kojim se danas susreće, već je to jedino moguće kroz kolektivnu odbranu, odnosno uključivanjem u velike vojne saveze, poput NATO, smatra predstavnik hrvatskog ministarstva odbrane.
"Bili mi član vojnih saveza ili ne, odluke donete u ovim organizacijama imaju direktne ili indirektne uticaje na našu nacionalnu sigurnost i ekonomske i društvene tokove", zaključio je Beljan.
Vujić: Viši nivo saradnje sa NATO-om
Govoreći o saradnji Srbije sa NATO, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Zoran Vujić ocenio je da je veoma važno da se nivo saradnje podigne kako bi se glas Srbije čuo i poštovao jer će "samo na taj način Srbija moći da ostvari komunikaciju na regionalnom nivou".
"Moramo biti svesni uloge koju ima NATO za regionalni mir i stabilnost. NATO je naš partner i s njim imamo iste ciljeve. Tačno je da se ne poklapamo uvek u tim ciljevima, ali važno je da možemo da razgovaramo jer je to je jedini način kako možemo da ostvarimo što bolje odnose za mir i stabilnost na ovim prostorima", poručio je Vujić.
Ambasador Slovačke u Beogradu Jan Varšo, imajući u vidu poziciju i položaj Srbije, mišljenja je da Srbija nije samo locirana u Evropi već da je deo Evrope zbog čega mora da održava kontakt sa NATO "bez obzira hoće li postati njena članica ili neće".
On je dodao i da je svestan problema Kosova i Metohije u saradnji Srbije sa NATO dodavši da to ne može da se ignoriše.
"Međutim, nadamo se da će dijalog koji se vodi između Beograda i Prištine imati srećan kraj, jer glavni cilj je da se obezbedi bezbednost i prosperitet zapadnog Balkana i ljudi koji tu žive", zaključio je Varšo.
Saradnja sa NATO moguća i bez članstva
Srbija i NATO mogu da sarađuju i bez priključenja Srbije Severnoatlantskom savezu jer dele zajedničke interese, rekao je zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Ted Vajtsajd.
"Izuzetno smo ponosni na vodeću ulogu Srbije u borbi protiv korupcije. Ta borba je zajednički interes i na tome možemo zajedno raditi, bez potrebe da se Srbija priključi NATO paktu. Takav odnos imamo i sa Rusijom", rekao je Vajtsajd na konferenciji u Rumi.
Vajtsajd je istakao da NATO nema politički interes za priključenje Rusije toj organizaciji, ali da dele zajedničke interese za uspostavljanje stabilnosti.
"Kao i sa Srbijom, mi sarađujemo i sa Rusijom. Političko rukovodstvo te zemlje je više puta ponovilo izričit stav da ne žele da se priključe NATO-u, ali to nas ne sprečava da sarađujemo u borbi protiv piraterije koja ometa trgovinu i bezbednost", kaže Vajtsajd.
Kako je naglasio, NATO sarađuje sa Srbijom i Rusijom ne zbog toga jer je primoran, već jer deli zajednički interes sa te dve zemlje.
Prema Vajtsajdovim rečima, program Partnerstvo za mir pruža mogućnost za pripremu zemlje za ulazak u NATO, što su, kako je dodao, mnoge zemlje istočnog bloka iskoristile, ali je ostavljena mogućnost svakoj zemlji da odabere nivo saradnje kao i odluku o pristupanju.
Regionalni dvodnevni seminar za predstavnike medija "Piši kao što govoriš i čitaj kao sto je napisano 2" organizovao je Atlantski savet u Srbiji uz podršku ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu i NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
