Izvor: S media, 21.Jan.2012, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo: Tadićev plan u senci tehničkog dijaloga
Predsednik Boris Tadić sačinio je za problem Kosova i Metohije novi plan, izražen u četiri tačke. Na ovakav potez odlučio se zarad susreta novih rundi dijaloga Beograda i Prištine, posredovanja i nadzorisanja predstavnika EU i SAD, i Saveta ministara koji će 28. februara odlučivati da li bi Srbiji trebalo dodeliti status kandidata. Ovo poslednje najviše zavisi od toga hoće li pregovaračke >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << strane postići dogovor o predstavljanju Prištine na međunarodnim i regionalnim forumima.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker razgovarao je sa zamenikom premijera Ivicom Dačićem, a onda i sa šefom srpskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem upravo o ovim temama. Prema Stefanovićevim rečima, Riker je izrazio razumevanje za Tadićev plan u četiri tačke i za potrebu srpske strane da pitanja koja su u njemu sadržana budu rešena. Takođe, Borislav Stefanović je naglasio da je američkom zvaničniku predsednikov plan izneo tek u „grubim crtama“.
Na sličan način, on je obznanjen i srpskoj javnosti. Šta je u stvari njegova sadržina i koja je njegova težina, razgovarali smo sa bivšim srpskim ambasadorom u Nemačkoj Ognjenom Pribićevićem i direktorom Foruma za etničke odnose Dušanom Janjićem.
Pribićević: Srbiji je po prvi put više stalo do ljudi
U izjavi za naš portal Ognjen Pribićević ističe važnu novinu u srpskoj stratetigiji:
- Po prvi put je Republika Srbija, polazeći od ovog plana predsednika Tadića, u centar svoje politike stavila položaj ljudi koji žive na Kosovu, a ne samu teritoriju nad kojom Srbija ionako nema nikakvu kontrolu, posebno južno od Ibra.
Naš sagovornik smatra da novi koncept ima težinu i da podrazumeva mogućnost za pravljenje kompromisa.
Živa diplomatska aktivnost
Ognjen Pribićević smatra da je ključ rešenja za dobijanje kandidature za članstvo u EU kompromis o regionalnom predstavljanju Kosova. - Oko toga se vodi živa diplomatska aktivnost. Došao je Filip Riker, posetio nas je pomoćnik Merkelove, a ministar Vuk Jeremić će razgovarati sa nemačkim kolegom Gidom Vesterveleom u ponedeljak, 23. januara u Briselu. Mislim da nije nemoguće rešiti ovaj problem, ma koliko to izgledalo teško. Trebalo bi samo dopustiti svakoj strani da rešenje tumači na svoj način. Zato smatram da se problem predstavljanja Kosova može rešiti kroz Rezoluciju 1244. Podsećam da je Tači rekao da je ta Rezolucija njima omogućila nezavisnost, a mi smatramo da ona nama daje suverenitet nad Kosovom. To je nešto što nije strano ni evropskoj ni svetskoj diplomatiji – tvrdi Pribićević.
- Videli smo da je albanska strana negativno reagovala, što je i očekivano. Mnogo važnije od toga je da su ga zapadne sile pozitivno prihvatile. Britanski ambasador na Kosovu Ian Klif rekao je da je plan prihvatljiv, ali da se ipak očekuje da institucije na severu budu rasformirane. Uprkos ovom uslovljavanju te ideje, mislim da je to dobar plan jer polazi od realnog stanja na terenu – optimističan je Pribićević.
On predviđa da će pregovori, koji su pre svega tehnički, u nekom trenutku prerasti u političke, kako događaji na terenu ne bi unosili nervozu i podgrevali tenzije. Pribićević podcrtava da je plan predsednika Borisa Tadića dobra politička osnova za rešenje problema na Kosovu.
Janjić: Plan kao pokušaj razgovora o statusu
Sa druge strane, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da su male šanse da ovaj plan bude prihvaćen kao podloga za dijalog sa Prištinom. Janjić ističe da je Tadićev plan domaćoj javnosti poznat tek u obliku nekoliko principa.
- Prvi od njih je da priznajemo realnost na severu Kosova, u kojoj taj prostor izuzimamo iz vlasti kosovskih institucija, ali ne priznajemo ukupnu nezavisnost. Iza te formule se zapravo krije namera da se ponovo otvore razgovori o statusu, odnosno da se za sever Kosova izdejstvuje neko rešenje: bilo podela, bilo neka vrsta visoke autonomije. Pretpostavljam da to neće biti prihvatljivo za američku stranu – kaže Janjić.
Preostale tačke Janjić uzima kao prihvatljivije; jedini problem je, smatra naš sagovornik, što su one već obuhvaćene Ahtisarijevim planom ili čak idu ispod onoga što on nudi.
- Planom Martija Ahtisarija obuhvaćeno je pitanje imovine crkve, a to je drugi Tadićev princip. U trećem principu on ide ispod ponuđenog i zahteva samo privatnu imovinu i preduzeća koja su oduzeta Srbima. Pitanje koje predsednik uopšte ne pokreće su velike investicije koje je Srbija imala na Kosovu! To su ogromna ulaganja u proizvodnju električne energije, ruda i slično. I na kraju, četvrti princip su prava za Srbe u enklavama južno od Ibra. Ahtisari im garantuje status nacionalne manjine, a to Srbi ne prihvataju i upravo tu traže onaj plus – pojašnjava Janjić.
Ognjen Pribićević, pak, veruje da je Ahtisarijev plan i dalje neprihvatljiv za Srbiju, pa čak i u slučaju da se plan predsednika u nekim tačkama poklapa sa njim:
London: Tadićev plan prihvatljiv uz određene uslove
Stefanović: Kuper sledeće nedelje u Beogradu
Stefanović: Ne odustajemo od Rezolucije 1244
- Jasno je da naša strana ne može da prihvati Ahtisarijev plan, zato što je on 'a priori' išao na nezavisnost Kosova. Ali postoje neki evropski zakoni u pravima ljudi, kad su u pitanju istorijski spomenici, imovina, prava stanovništva. Da li se to zove Ahtisarijev plan ili je integrisano u novi Tadićev plan ili to postoji u južnom Tirolu, svejedno je!
Status kandidata i regionalno predstavljanje Prištine
Dušan Janjić ocenjuje da je pravi razlog posete američkog zvaničnika Filipa Rikera i glavna tema razgovora sa Stefanovićem bila zapravo predstavljanje Prištine na međunarodnim skupovima:
- Pravi razlog posete Filipa Rikera je da malo 'omekša’ stav Beograda po pitanju upotrebe Rezolucije 1244 u imenu Kosova. Verujem da je tu već postignuta nekakva saglasnost, kad već posrednik EU Robert Kuper dolazi sledeće sedmice. Sada je ta faza dijaloga da neće biti neposrednih razgovora, nego će Kuper razgovarati sa svakim ponaosob, i sa Editom Tahiri i sa Borkom Stefanovićem.
Janjić smatra da su uslovi za dobijanje kandidature za članstvo u EU ispunjeni ako dve strane postignu saglasnost regionalnom predstavljanju. Dopruinos narednom koraku u evrointegracijama daje i velika verovatnoća odlaganja referenduma na severu Kosova.
Rezolucija 1244?
Ognjen Pribićević takođe veruje da sticanje kandidature izgleda ostvarivo. Ono u čemu naši sagovornici nisu saglasni je kako će izgledati predstavljanje Prištine na međunarodnim i regionalnim skupovima. Pribićević tvrdi da je kompromis moguće pronaći u okviru Rezolucije 1244, sa mogućnošću da, po poznatom običaju, svaka strana tumači dogovor na svoj način. Praksa je poznata iz iskustva sa carinskim pečatom i administrativnim prelazima.
Janjić, pak, prognozira da će to formalno predstavlanje izgledati ovako:
- Priština već prisustvuje brojnim skupovima na kojima jednostavno piše Kosovo, bez odrednice Republika. Ispred govornika nema ništa osim imena i prezimena, ali je zato na listi učesnika uvek istaknuta funkcija 'ministar spoljnih poslova Kosova'. Smatram da će se ovaj model, koji je u upotrebi poslednjih godinu, jednostavno prihvatiti kao rešenje. Jedino što su do sada učesnici vlasti iz Srbije odbijali da prisustvuju takvim skupovima...
Jelena Brkić
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Evropska Unija
