Izvor: Press, 17.Maj.2013, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna, Milan Grujić: 50 nijansi Srbije
Dobri i loši momci, patriote i strani plaćenici, levica i desnica, naši i njihovi mediji, zatupnici liberalizma i borci za prava radnika, pošteni i lopovi, vaspitani i bezobrazni, nepokolebljivi sledbenici novog talasa i poštovaoci turbo primitivne kulture... nikada te podele nisu zaista bile na granici žileta, bilo je svega u svima nama, bar ponekad i bar pomalo, i jednog i drugog, i trećeg i onog poslednjeg, samo što smo sada svega toga definitivno postali svesni. I ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << znamo šta ćemo sa sobom.
Jednima nije jasno kako to Dačić i Vučić rešavaju kosovski problem presecajući mačem čvorove koje su sami vezivali, a koje je "demokratska opozicija" godima pokušavala da raspetlja. Drugi su razočarani saznanjem da zaklinjanje u evropske vrednosti ne znači neminovno i odsustvo sklonosti ka punjenju sopstvenih džepova. Treći shvataju da od samo teorijskog bavljenja politikom i nema neke fajde...
Najjače je razočaranje u zapadni ekonomski model, zasnovan na brutalnoj eksploataciji radničke i građanske klase i enormnom bogaćenju privilegovane kaste "vlasnika nad sredstvima za proizvodnju i kapitala". Društveno bogatstvo ne deli se prema znanju i sposobnostima, kako su u to pokušali da nas ubede donosioci liberalnog kapitalizma u Srbiju, već prema bliskosti sa centrima odlučivanja u kojoj tal ima presudnu ulogu.
Države na Zapadu zadužene su preko svake mere, a ogroman deo tih para otišao je u džepove onih koji su zarađivali milijarde u raznim poslovima sa državom. Dugovi se, s druge strane, očekivano, ravnopravno dele na sve slojeve društva, što izaziva ogromno socijalno nezadovoljstvo, doduše još uvek nedovoljno artikulisano. Isti je danas slučaj sa Srbijom, s tim što je proizvodnja bilo čega u ovoj zemlji
svedena na minimum u decenijskom iščekivanju stranih investicija i kredita.
Ne znajuči više kud će, srpski političari setili su se Goše, IMT-a, IMR-a, automobila, poljoprivrede... Setili su se da nešto mora da se proizvodi, kako bi građani imali od čega da žive. I najavljuju da će država ulagati u proizvodnju. Ali, s obzirom da je ovo Srbija, pitanje je koliko će im vremena trebati da te najave sprovedu u delo. Suluda zabluda o tome kako samo treba obezbediti uslove i infrastrukturu, pa će pare same doći, srećom, polako odlazi u zaborav.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
