Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Sep.2011, 10:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ker-Lindzi: Podela Kosova logično rešenje

BEOGRAD -

Britanski politikolog Džejms Ker-Lindzi izjavio je da je podela Kosmeta "logično rešenje", ocenivši da je specijalni izaslanik UN za Kosmet Marti Ahtisari 2006. godine pogrešno vodio razgovore o budućnosti južne srpske pokrajine.

Beograd u narednih nekoliko meseci ima poslednju šansu da se možda izbori za podelu Kosmeta ili uspostavljanje autonomije za Srbe na severu pokrajine, smatra on, dodajući da je "neka vrsta podele Kosova očigledno rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za kosovski problem".

Ocenivši da Beograd nije dovoljno uradio proteklih godina da međunarodnoj zajednici ponudi nove opcije za rešenje pitanja statusa Kosmeta, Ker-Lindzi je u intervjuu za "Politiku" naglasio da je "svestan komplikovanosti situacije u kojoj se vlada suočava sa izborima, ali ako zaista hoćete da ostvarite neku vrstu podele Kosova na tome bi trebalo raditi odmah".

"Prema mom mišljenju, podela je veoma logično rešenje, jer postoji obilje argumenata zašto bi trebalo sever Kosova pripojiti Srbiji", rekao je Ker-Lindzi, koji je viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka, i dodao da je pitanje podele Kosova "trebalo rešavati znatno ranije".

On tvrdi da "mnogi ljudi sa kojima je ovde razgovarao smatraju da je to prihvatljiva opcija, jer bez obzira na uspešnost kampanje Srbije protiv priznanja nezavisnosti Kosova, realnost je da već postoji nezavisno Kosovo".

"Nažalost, osnovna greška bila je u načinu na koji je Marti Ahtisari vodio pregovarački proces koji je bio potpuno nefer. I apsolutno razumem zašto je Srbija duboko razočarana i frustrirana celim pitanjem, jer je Ahtisari vodio pregovarački proces sa početnom tezom da je nezavisnost Kosova neminovna", ispričao je Ker-Lindzi.

U toku procesa, kako je dodao, Ahtisari nije čak ni pokušao da razgovara o autonomiji, ili o konfederaciji, već je "imao određen cilj a samo je bila stvar kako doći do tog cilja. Pa to nije bilo posredovanje, to nije bio pregovarački proces", kazao je Ker-Lindzi.

U Beču su u februaru 2006. godine počeli direktni razgovori zvaničnika Srbije i kosovskih Albanaca, ali nisu rezultirali dogovorom jer su dve strane ostale "dijametralno suprotstavljene" u svojim pozicijima.

Ahtisari je u martu 2007. godine predstavio Savetu bezebednosti UN-a svoj predlog rešenja koji predviđa da Kosmetu bude dodeljena međunarodno nadzirana nezavisnost, što je Srbija odmah odbacila.

Ker-Lindzi, koji je u Beogradu predstavio srpsko izdanje svoje knjige „Kosovo - put ka osporenoj državnosti na Balkanu", naveo je da ni model "više od autonomije, manje od nezavisnosti” nije dovoljno razvijen.

"I u toku procesa koji je predvodila pregovaračka trojka, Srbija je imala šansu. Tada je na stolu ponuđena i podela Kosova, ali je Beograd to odbio, premda je već tada bilo jasno gde sve vodi. Trebalo je tada predložiti da Srbija kontroliše sever Kosova u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova", smatra on.

Prema njegovim rečima, ukoliko Srbija postavi članstvo u EU kao cilj po svaku cenu onda nema previše prostora za Beograd da ima velike zahteve.

"Srpski plan o podeli Kosova morao bi da bude veoma precizan i detaljan i da uključuje vremenski plan u kojem će biti sproveden uključujući i srpsko priznanje Kosova. I to srpska vlada ne može da uradi a da ne ugrozi svoje evropske integracije", smatra Ker-Lindzi.

On dodaje da je druga alternativa da Srbija postavi crvenu liniju prema EU i da kaže da ne može da odustane od severa Kosmeta što će imati direktan uticaj na njen napredak ka članstvu u EU. Ali to je veoma rizična strategija.
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Doček srpske nove godine,   Izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...