Izvor: S media, 29.Nov.2012, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haradinaj – krvnik kojeg nije stigla pravda (VIDEO)
Pre četiri godine javnost u Srbiji bila je zgranuta i ogorčena zbog skandalozne odluke Haškog tribunala da oslobodi bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg lidera OVK Ramuša Haradinaja. Čovek koji je u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce...", oslobođen je po svih 37 tačaka optužnice!
Danas, Srbija je sa zebnjom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iščekivala presudu Haškog tribunala po šest tačaka optužnice, nadajući se da će Haradinaj odgovarati za zlodela koja je činio. S druge strane, na Kosovu su s nestrpljenjem čekali da se njihov "nacionalni heroj" vrati u otadžbinu, oslobođen "haških okova". Haradinajevom povratku raduju se i njegova supruga i kćerka, kao i njegov sin iz prvog braka. U nekoliko gradova organizovano je kolektivno praćenje izricanja presude. Po objavljivanju presude - "Haradinaj nije kriv" - u Prištini vatromet i pucnjava. Opširnije OVDE
Ratni komandant Smajilj
Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u Opštini Dečani, u Metohiji. Potonji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj napustio je Jugoslaviju 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil. Vreme u Švajcarskoj provodio je radeći kao izbacivač po noćnim klubovima.
Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstermističkoj organizaciji koja je iznedrila potonju OVK. Haradinaj je zatim došao u Albaniju, gde je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije.
Ranjen prilikom šverca oružja
Prema pisanjima medija, iz baza u Albaniji Haradinaj je organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija upao je u zasedu graničara i bio ranjen, dok je njegov brat Ljuan ubijen.
Haradinaj je početkom 1998. postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Snage pod njegovom komandom ubijale su ne samo Srbe, već i “nelojalne” Albance. Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi, a kidnapovano više od 400. Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u Opštini Dečani.
“Srbe smo ubijali svakog dana”
Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.
Haradinaj se i sam time pohvalio, pa je u autobiografiji knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."
Na njegovu nesreću, i bivša tužiteljka haškog tribunala Karla del Ponte imala je potrebu da svoje misli ovekoveči u knjizi, u kojoj je pisala o trgovini organima otetih kosovskih Srba, za šta je direktno optužila pripadnike OVK.
Od izbacivača do premijera
Haradinaj je, verovatno shvativši da ga u politici čeka svetla budućnost, podneo ostavku na mesto zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova. Posle izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla je na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.
Ali, njegova politička karijera nije dugo trajala. Nije prošlo ni 100 dana vlade kada je Haški tribunal je protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata. Haradinaj je podneo ostavku i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu. Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Idrizom Baljajem i Ljahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.
Tadašnji šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen izrazio je žaljenje što više neće sarađivati "s bliskim partnerom i prijateljem". Briselu se nije mnogo dopadalo to što šef UNMIK-a naziva nekoga ko je optužen za ratne zločine "bliskim prijateljem".
Svedoke “pojede mrak”
Haradinaj je posle suđenja, koje je trajalo do aprila 2008, oslobođen po 37 tačaka optužnice zbog - nedostatka dokaza! Ovu presudu izrekao mu je sudija Alfons Ori, kojeg srpska javnost zna po procesu generalu Ratku Mladiću. Sa istim obrazloženjem oslobođen je i Idriz Baljaj, dok je Ljahi Brahimaj osuđen na šest godina zatvora.
Procesi protiv Haradinaja pred Haškim tribunalom obeleženi su neverovatnim zastrašivanjima i pritiscima na svedoke. Jedan od ključnih svedoka, Kurtim Beriša, stradao je uoči svedočenja u navodnoj saobraćajnoj nesreći.
I tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala da su svedoci optužbe bili izloženi upornim i drastičnim pretnjama i pritiscima, zbog čega su neki odbili da svedoče. To, međutim, Haški tribunal nije shvatio ozbiljno. U prilog tome govori i izjava predstavnika Tužilaštva Frederika Svinena koji je izjavio da "nema dokaza da je bilo koji od 19 potencijalnih svedoka protiv Haradinaja ubijen"... Kao i današnja oslobađajuća presuda, koja predstavlja novo poniženje za Srbe.
(S media)
Foto: Beta, arhiva
