Izvor: Kurir, 08.Mar.2012, 17:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GRAĐANI BIVŠE SFRJ: U JUGI BI NAM BILO BOLJE!

U RS 81 odsto veruje da bi im život bio bolji da je opstala nekadašnja Jugoslavija, to isto smatra i 69 odsto građana Srbije, 65 odsto u CG, 62 odsto u Makedoniji i 58 odsto u FBiH

BERLIN - Većina građana u državama na prostoru bivše Jugoslavije, izuzev u Hrvatskoj i na Kosovu, uverena je da bi im život bio bolji da je u istom obliku i sa istim uređenjem ostala nekadašnja SFR Jugoslavija.

Ovo je jedan od ključnih rezultata istraživanja "20 >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godina posle 1991. - Priča dve generacije" koje je u sredu uveče predstavljeno u Berlinu i koje je na incijativu Evropskog fonda za Balkan u državama zapadnog Balkana sproveo Ipsos stratedžik marketing.

Cilj istraživanja je bio da se uporede stavovi o sadašnjem, ali i budućem i ranijem životu među građanima država bivše SFRJ koji su rođeni 1991. i 1971. godine.

Tako u Republici Srpskoj čak 81 odsto ljudi veruje da bi im život bio bolji da je opstala nekadašnja država Jugoslavija, to isto smatra i 69 odsto građana Srbije, 65 odsto u Crnoj Gori, 62 odsto u Makedoniji i 58 odsto u Federaciji Bosne i Hercegovine.

U to da bi im život bio bolji da je nastavila da postoji SFRJ veruje samo 25 odsto građana Kosova i 30 odsto ljudi u Hrvatskoj, gde 24 odsto građana smatra da bi im život u tom slučaju bio isti i 33 da bi bio gori. Među građanima Kosova je 56 odsto onih koji veruju da bi im opstanak Jugoslavije život učinio gorim.

U svim državama nekadašnje Jugoslavije je među mladom generacijom, rođenom 1991, doduše nešto manje onih koji veruju da bi im život bio bolji da je sačuvana nekadašnja jugoslovenska država. Ali, sa izuzetkom Kosova, ubedljiva većina mlade generacije veruje da bi im život bio bolji, ili barem isti, da je opstala SFRJ.

Istraživanje "20 godina posle 1991." predstavljeno je sinoć u Fondaciji Robert Boš u Berlinu, koja spada u organizacije koje finansijski pomažu rad Evropskog fonda za Balkan. Istraživanje, koje će biti narednih dana objavljeno i u državama na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuje da u Hrvatskoj većina građana za izbijanje ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji odgovornim smatra političke vođe, na Kosovu sam narod, dok u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori odgovornost za događaje s početka devedestih godina pripisuju - međunarodnoj zajednici.

Kada je reč o odgovornosti pojedinih političkih vođa, izuzev u Srbiji, u svim državama bivše Jugoslavije se najodgovornijim za ratove smatra nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. U to je na Kosovu uvereno 92, u Makedoniji 65 i u Hrvatskoj 64 odsto građana.

Znatno manje odgovornim smatra se nekadasnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, kao i načelno političke vođe tog vremena, a samo u Srbiji i Republici Srpskoj se odgovornost za rat (10 i 32 odsto) pripisuje i bosanskom predsedniku Aliji Izetbegoviću.

Kada je reč o kulturnoj identifikaciji (muzika, literatura, umetnost, zabava) sa drugim zemljama zapadnog Balkana, ona je najizraženija na Kosovu i u Makedoniji (58 i 50 odsto).

Najmanja je kulturna identifikacija sa susedima je u Hrvatskoj (28 odsto), u Srbiji takvu bliskost sa susedima oseća 39, u Crnoj Gori 43 i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj 40, odnosno 44 odsto građana.

Pri tome je udeo mladih, rođenih 1991. godine, koji se kulturno identifikuju sa susedima u više zemalja veći nego među starijima, rođenim 1971. To je slučaj posebno u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i na Kosovu, dok je u Crnoj Gori ta identifikacija veća u starijoj generaciji.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Kurir...

RTS: U Jugoslaviji bi bilo bolje?

Politika: Istraživanje: Većina veruje da bi u Jugoslaviji bilo bolje