Izvor: BKTV News, 02.Avg.2017, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEOPOLITIKA: Projektovano komadanje Srbije (KOLUMNA)
Zapadni planeri projektuju da Kosovo bude ''okidač'' za građanske sukobe u Srbiji.
Aktuelna ''nova realnost'' u vezi sa Kosovom bi trebala na različite načine, po dobro poznatom ''domino efektu'', da aktivira šire nezadovoljstvo u Srbiji sa podeljenim stavovima građana.
Na taj način bi mogao da se otvori sukob i polarizacija mišljenja koja bi stvorila osnovu za širu političku i nacionalnu krizu. Zapad, pre svega, SAD žele da jednim potezom omekša zvanični >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Beograd u vezi sa Kosovom, da se pripremi teren za neutralisanje Rusije iz Srbije, i da se Srbija distancira od Republike Srpske koja će biti pod sve većim pritiskom, sa nametnutim korupcionaškim aferama, od strane EU, NATO i SAD sa ciljem svrgavanja aktuelne vlasti u Banjaluci.
Sa druge strane, vlastima u Srbiji se obećavaju investicije i širi prodor kapitala, ali i vezivanje Srbije ne samo za EU, već i za NATO preko američke nacionalne garde iz Ohaja. Za ovu operaciju SAD imaju svoje saveznike u nekadašnjem predsedniku Srbije i DS Borisu Tadiću koji je sada ''politički spavač'' i ima svoje ljude u Vučićevoj vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sada nalazi pred velikim iskušenjima da otvaranjem unutrašnjeg dijaloga oko Kosova pripremi teren za promenu Ustava Srbije. Umesto bilo kakvog dijaloga, sada je Kosovo samo argument za okretanje Srbije ka SAD i NATO, jer one i drže bezbednost i vlast na Kosovu.
Ruski ekspert za Balkan, istoričarka i inostrana članica SANU Jelena Guskova smatra da je poziv za unutrašnji dijalog o Kosovu ''došao dosta kasno'' i predviđa da Srbija nikada neće biti primljena u Evropsku uniju (EU), ali da je potrebna u NATO savezu. U intervjuu datom za Prvi program Radio Beograda, koji ima i državnu težinu, Guskova kaže: ''I zašto uopšte referendum nije bio postavljen kao pitanje, i sada i ranije? Pažljivo sam gledala taj tekst Aleksandra Vučića, vašeg predsednika, i čitala između redova''.
Po Guskovoj, predsednik Srbije pravi teren za promenu Ustava, a da to ne bude njegova već odluka građana i prosvećenog dela javnosti. Iako Vučić samo želi da bude realan, Guskovoj to liči na pripremu javnosti za izbacivanje Kosova i Metohije iz ustavne preambule i prebacivanje istorijske odgovornosti za predaju Kosova na javnost Srbije, društvene i političke organizacije i stranke.
Guskova obrazlaže da vlast koja je došla posle Tadića imala je šansu prvog dana da kaže: ''Izvinite, prethodna vlast nešto je uradila sa Kosovom što nije naša želja, nije naš plan, mi ćemo stati i nećemo razgovarati o nezavisnosti Kosova i Metohije i nećemo voditi bilo kakve pregovore''. Umesto toga usledio je Briselski sporazum i tehnologija pritisaka i na Dačićevu i na Vučićevu vladu.
Sada se Srbija nalazi pred intenziviranom internacionalizacijom kosovskog pitanja začinjenom pritiscima i sa Zapada i sa Istoka. Zapad, pre svega, SAD, EU i NATO traže političku realnost od Srbije i udaljavanje od Rusije, a Rusija želi da štiti svoje interese na Balkanu u Srbiji i Republici Srpskoj. To su tačke koje mogu izazvati nestabilnost Srbije, unutrašnje potrese, građanske sukobe i možda direktnu konfrontaciju SAD, NATO i Rusije na Balkanu.
Kosovo je ''okidač'' za Makedoniju, ali i za etničke konflikte u Srbiji. Ne treba smetnuti s uma da će pri ovakvoj političkoj klimi pre ili kasnije pretenzije na teritoriju pokrenuti Mađari u Vojvodini, Albanci na jugu Srbije i Bošnjaci u Raškoj oblasti.
