Izvor: Beta, 19.Apr.2015, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Djurić: Posvećeni smo normalizaciji odnosa s Prištinom

BEOGRAD, 19. aprila (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić rekao je u nedelju da Vlada Srbije ostaje privržena normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističući da je Prvi sporazum o normalizaciji, potpisan u Briselu pre tačno dve godine, temelj pozitivnih promena usmerenih ka izvesnijoj i prosperitetnijoj budućnosti svih naroda u regionu.

Djurić je agenciji Beta, povodom druge godišnjice potpisivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << Briselskog sporazuma, izjavio da Srbija dosledno sprovodi sve dogovore i obaveze proistekle iz procesa tehničkog i političkog dijaloga.

Srbija se nada da će pre svega u EU imati iskrenog partnera koji razume potrebe srpskog naroda da za sebe obezbedi minimum uslova za održivi razvoj, povratak i opstanak na KiM u političkim, bezbednosnim, institucionalnim i društvenim okvirima koji bi to mogli da mu garantuju, rekao je.

"Uvereni smo da i EU, u kojoj Srbija vidi zajedničku budućnost čitavog regiona, to razume i uvidja. Otuda čvrsta privrženost srpske strane temeljnim principima Prvog sporazuma i pratećim dogovorima o energetici, telekomunikacijama, slobodi kretanja i drugim pitanjima, kao i posvećenost uspostavljanju ZSO u njenom punom kapacitetu, te nastavku dijaloga", rekao je Djurić.

Srbija je, kako je objasnio, posvećena punoj primeni svakog slova zapisanog u Prvom sporazumu, Planu implementacije i svim pratećim dokumentima proizašlim iz dosadašnjeg toka dijaloga.

Djurić je, medjutim, upozorio da, uprkos napretku koji je evidentan, ostaje utisak da je dijalog i dalje u velikoj meri opterećen negativnim uticajem nekoliko bitnih okolnosti.

Na briselski dijalog, prema njegovim rečima, negativno utiče odstupanje od dinamike sprovodjenja Prvog sporazuma, koja je jasno definisana Planom implementacije, kao i evidentan nedostatak liderstva na terenu od strane posrednika u pregovorima i drugih medjunarodnih misija na KiM, kada je u pitanju puna primena dogovorenog.

Treća pretnja dijalogu je, kako je objasnio, stalno nastojanje Prištine da se u svim temama koje se pokreću u Briselu uključi i pitanje statusa, što je u direktnoj suprotnosti sa statusno neutralnom formom pregovora kakva je na samom početku dijaloga dogovorena.

Na kraju, na proces, objasnio je Djurić, negativno utiče i nedostatak jasnih podsticaja stranama uključenim u dijalog, a pre svega neizvesnost u dinamici evrointegracija.

Nastavak na Beta...