Izvor: Danas, 18.Dec.2015, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca čine 10 odsto žrtava na Kosovu
Beograd -
Logori su bili karakteristični za rat u BIH. Preko 50.000 ljudi je bilo zatočeno, od kojih je više od 7.000 ubijeno ili je preminulo. U logorima je bilo često masovno silovanje žena. Samo u Prijedoru je bilo 40 mesta zatočenja. U vezi sa ratom u Hrvatskoj, prikupljeno je preko 26.000 dokumenata, intervjuisano je 6.732 svedoka i članova porodica žrtava. Utvrđeno je 7.830 stvarnih žrtava, od kojih su 2.183 izgubile život u zapadnoj Slavoniji.
Na Kosovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je stradalo 13.549 ljudi, od kojih su 76 odsto bili civili. Ubijeno je 1.446 mlađih od 18 godina. To znači da deca čine 10 odsto žrtava rata na Kosovu, gde se i dalje traga za 1.697 osoba. U ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH stradalo je 2.087 državljana Srbije i Crne Gore (SCG), najveći broj u Hrvatskoj - 1.111 njih.
Ovo su samo neki od podataka istraživanja ljudskih gubitaka i zatočeničkih objekata u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, koje su juče u Medija centru prezentovali predstavnici Koalicije za REKOM (Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine).
Kako je ukazano, imenovanje žrtava, utvrđivanje okolnosti u kojima je 130.000 ljudi izgubilo život i popis zatočeničkih objekata presudni su za unapređenje regionalne saradnje i negovanje procesa pomirenja. Rečeno je da je u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH stradalo je ili nestalo 1.833 pripadnika JNA, VJ i MUP Srbije, 102 civila i 152 osobe o čijem statusu još nisu prikupljeni pouzdani podaci, svi državljani SCG.
Čak 1.363 njih bili su pripadnici JNA/VJ/MUP, 203 VRS, 60 Vojske Republike Srpske Krajine, devet Zbora narodne garde, četiri iz Armije BiH, a za 194 još nije pouzdano utvrđeno kojoj su oružanoj formaciji pripadali. Istraživanje je pokazalo da je na Kosova od 1998. do 2000. život izgubilo više od 13.000 ljudi, od kojih je 76 odsto civila i 24 odsto pripadnika oružanih formacija. Od tog broja 1.196 žrtava su bili Srbi, 455 Romi i druge nacionalnosti, a ostalo su Albanci. Poginulo je 2.122 pripadnika OVK, 1.090 VJ i MUP-a Srbije i tri pripadnika KFOR-a. Istaknuto je da u BiH skoro da nije bilo mesta u kojima u toku rata nisu postojali određeni zatočenički objekti i logori, te da su zatvarani svi - od beba, majki, starih... Koalicija za REKOM je rezultate istraživanja već predstavila u Sarajevu, Prištini i Zagrebu.
Kandić: Nezainteresovanost države i medija
Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM, istakla je da su mediji i politička javnost u Beogradu nezainteresovani za prezentaciju podataka za razliku od prezentaciju u Sarajevu, Zagrebu i Prištini. Na pitanje Danasa da to objasni, Kandićeva je istakla da na konferenciji nema nikog iz državnih institucija, kao i da mediji nisu zainteresovani za teme o ratnim zločinima. Danas je pitao i da li je bilo razgovora sa srpskim vlastima u vezi sa osnivanjem REKOM, kao i da li će biti sastanka sa predsednicom Hrvatske. Kandićeva je podsetila da je u julu održan sastanak s premijerom Vučićem, koji je podržao osnivanje REKOM, dodajući da zbog izbora u Hrvatskoj još nije zakazan sastanak s predsednicom te države.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
