Izvor: Politika, 04.Sep.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovački Srbi strahuju od popisa

Država mora da zatraži spiskove onih koji stvarno žive na Kosmetu, a vode se i dalje u Bujanovcu i pojavljuju uvek kada treba glasati, upozorava Tomislav Stojanović iz Narodnog veća i Pokreta za Bujanovac

Uoči predstojećeg popisa stanovništva u oktobru Srbi iz Bujanovca uznemireni su jer, kako tvrde, u popisnim listama i u glasačkom spisku pojavljuju se ljudi bez matičnog broja, uglavnom Albanci s Kosova ili iz Makedonije.

Ranđel Veljković, koordinator Narodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veća Srba u Bujanovcu, kaže da je delegacija Srba u Republičkom zavodu za statistiku ukazala da je na prethodnom popisu 2001. bilo dosta problema, uključujući i falsifikovanje, čime je broj Albanaca uvećan i time omogućena majorizacija u vlasti Bujanovca.

– Prikazano je da Albanaca ima daleko više i zato je veoma malo Srba na funkcijama. Albanci su preuzeli upravu skoro u potpunosti i sve funkcije u javnim preduzećima pripadaju njima. Ako je sve tamo u rukama Albanaca, onda je posredi realizacija projekta velike Albanije, a oni Bujanovac već smatraju delom „istočnog Kosova” – dodaje Veljković.

Kako objašnjava potpredsednik Narodnog veća Srba u Bujanovcu Svetislav Veličković, na popisu 2002. godine u Bujanovcu su bila dva popisivača, Srbin i Albanac. Kada se videlo da se ne slažu podaci koje su doneli i da će biti daleko manje Albanaca, nego što je bila statistička procena iz 1991, tadašnji predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović naredio je da se moraju uskladiti podaci, pa su jedni od drugih prepisivali.

– Posle usklađivanja, ispalo je da Albanaca ima 23.000, Srba 15.000, uz 3.800 Roma i 500 ostalih. A realno je da Srba ima za jedan odsto više nego Albanaca u opštini, dok ih je u gradu više za petinu – napominje potpredsednik Veličković.

Tomislav Stojanović smatra da će, ukoliko ne bude pronađeno po Srbe zadovoljavajuće rešenje, podela opštine biti neminovna.

– Imamo osam sela na severu opštine, odakle su se do 2002. Albanci potpuno iselili i sada imaju i prijavu prebivališta na Kosovu. Sada oni, zbog „belog šengena”, ponovo dolaze i uzimaju pasoše i lične karte Srbije, a učestvuju i na izborima. Zapadni deo opštine nastanjen je preko 90 odsto Albancima, što sa ovim iseljenim područjem, ukupno čini oko trećine teritorije opštine Bujanovac. Ali čitav južni i istočni deo opštine nastanjen je sa više od 90 odsto srpskog stanovništva, što predstavlja dve trećine teritorije opštine – objašnjava pi-ar Narodnog veća i Pokreta za Bujanovac.

Zato su, dodaje, formulisali tri zahteva. Prvo je sprovođenje popisa uz poštovanje propisa i uz strogu kontrolu državnih organa, koji ne smeju biti iz opštine Bujanovac. Jer sada su u opštinskoj popisnoj komisiji četiri Albanca i dva Srbina.

– Drugo, tražimo da se srede i revidiraju birački spiskovi, uz strogu kontrolu prijave boravka. Država mora da zatraži spiskove onih koji realno žive na Kosmetu, a vode se i dalje u Bujanovcu i pojavljuju uvek kada treba glasati. I treće, ako naša prva dva zahteva ne budu ostvarena, i ako Srbi i dalje budu građani drugog reda u svojoj državi, ne preostaje nam ništa drugo nego da tražimo teritorijalno razgraničenje i podelu Bujanovca na dve opštine, neku vrstu srpskog i albanskog entiteta. Grad Bujanovac ostao bi u srpskom entitetu, a albanski deo imao bi centar u Velikom Trnovcu – kaže Stojanović.

Predsednik Zavičajnog kluba Aleksandar Popović dodaje i da su u februaru predali peticiju Vladi Srbije, koju je potpisalo 7.500 Srba iz Bujanovca, u kojoj su sadržani njihovi zahtevi, uključujući i onaj za formiranje anketnog odbora u parlamentu, koji bi utvrdio sve činjenice u Bujanovcu.

----------------------------------------------

Kamberi: Zlonamerne inicijative

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi kaže za naš list da su ideje o podeli opštine zlonamerne inicijative, koje mogu da podignu tenzije u ovoj multietničkoj opštini.

– Svakako da sam protiv podele opštine, jer su to ideje koje nas vraćaju nazad. Ne znam ni jedan drugi način da se prikaže broj stanovnika jedne opštine osim onoga što je propisano zakonom, a to je popis. Neshvatljivo je da neko traži da se na lokalnom nivou uspostave etničke granice – kaže predsednik opštine.

Kako tvrdi, nije istina da se Srbi majorizuju u strukturama lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća, jer je broj zaposlenih u njihovu korist.

– A što se tiče rukovodećih funkcija, u Bujanovcu funkcioniše lokalna samouprava na osnovu koalicionog sporazuma albanskih i srpskih političkih partija. Iako Albanci po popisu čine 54 odsto stanovništva Bujanovca, ne računajući oko 10.000 Albanaca koji žive u inostranstvu, njihova participacija u republičkim institucijama lokalnog i regionalnog nivoa je simbolična, ili je uopšte nema. Sadašnja koalicija, sastavljena od tri albanske i dve srpske stranke, dokaz je da je moguća saradnja i normalno funkcionisanje opštine u korist svih njenih građana – navodi Kamberi.

B. Bilbija

----------------------------------------------

Albanci na jugu Srbije najavili proteste

Predsednik SO Bujanovac i lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliju najavio je da će Albanci na jugu Srbije održati seriju protesta zato što se, kako tvrdi, njihov položaj pogoršava, preneo je Tanjug. Musliju je rekao da će tokom septembra biti održana dva protesta, a u novembru još jedan, jer – kako je kazao – „srpske vlasti svojim činjenjem ili nečinjenjem svakoga dana zatvaraju jednu po jednu perspektivu za normalan život i rad Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi”.

Odluku o protestima donela je Skupština Albanaca juga Srbije, telo 65 albanskih odbornika iz tri opštine, koja je na zasedanju u subotu odlučila i da Albanci bojkotuju popis stanovništva u Srbiji.

Kad je reč o najavljenim protestima, prvo će 13. septembra u Bujanovcu Albanci izraziti revolt zbog stanja u obrazovanju, pošto, kako kaže Musliju, ogromna većina učenika Albanaca nema udžbenike za nastavu. „Drugi protest smo zakazali za 21. septembar, kada ćemo zvaničnom Beogradu pobrojiti kako su i zašto Albanci diskriminisani u politici, ekonomiji, kulturi, sportu, zašto su nam ugrožene slobode i prava, zašto nas nema u institucijama sistema”, rekao je lider PDP-a. Po njegovim rečima, treće protestno okupljanje Albanaca biće 28. novembra, kad se – kao i svake godine – obeležava albanski Dan zastave.

objavljeno: 05.09.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...