Izvor: Politika, 22.Sep.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besmislena je peticija albanske opozicije protiv ZSO
U pokrajinu se od 2010. godine vratilo oko 2.000 raseljenih
Ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić smatra da povratak više od 200.000 raseljenih Srba mora biti prioritet u radu svih pokrajinskih vlada. A masovniji povratak biće moguć tek kada zaživi Zajednica srpskih opština.
Zato ovaj ministar u vladi Ise Mustafe sa liste „Srpska” kaže da je besmislena peticija lidera albanskih opozicionih stranaka Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Inicijative za Kosovo protiv stvaranja ZSO.
„ZSO nije protiv Albanaca, jer će korist od nje imati svi koji žive u opštinama koje će sačinjavati ovu zajednicu. Činjenica da je postignut dogovor u Briselu, kao rezultat kompromisa dveju strana, pokazuje da nijedna strana nije potpuno zadovoljna time šta je potpisano. Albanska opozicija se protivi svemu što usvoji ili dogovori vlada Kosova. Oni se služe jeftinom demagogijom, stavljajući u prvi plan navodnu nacionalnu ugroženost, jer je na taj način najlakše doći do glasova Albanaca. Još nisam čuo da se u toj političkoj borbi govori o ekonomiji i otvaranju radnih mesta, kao gorućim pitanjima kosovskog društva. Sigurno je da ćemo sa Vladom Srbije stvarati bolju klimu po pitanjima kao što su povratak, opstanak, bezbednost, obrazovanje, ekonomija, dakle svega što danas utiče na svakodnevni život Srba u pokrajini”, objašnjava Jevtić za „Politiku”.
Kakva je saradnja vašeg kosovskog ministarstva sa Kancelarijom za KiM i vladom u Beogradu?
Vlada Srbije, ne samo kada je reč o Briselskom dijalogu, na drugačiji način pristupa rešavanju problema našeg naroda na Kosovu. Politika premijera Aleksandra Vučića i direktora kancelarije za KiM Marka Đurića pomogla je da Srbi budu jedinstveni, što nas je ne samo politički osnažilo. Ranije su nas delili po raznim osnovama i na taj način slabili i Albanci su to vešto koristili. Vlada Srbije uključila je u dijalog sa Prištinom političke predstavnike Srba, saslušala mišljenje i stavove građana i rezultat toga je i formiranje ZSO. Zajednica će imati važnu ulogu u povratku raseljenih lica.
Koliko se raseljenih lica vratilo na Kosovo i Metohiju?
Procena ministarstva za povratak i zajednice je da se danas više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije suočava sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta. U pokrajinu se vratilo manje od pet odsto raseljenih, a od 2010. godine vratilo se oko 2.000 ljudi.
Koje su prepreke njihovom povratku?
To je nedosledno sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, i to u delu koji se odnosi na obezbeđenje sigurnog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu i Metohiji.
Evidentan je nesklad između povratka raseljenih albanske nacionalnosti i povratka Srba, Crnogoraca, Roma i pripadnika ostalih nealbanskih zajednica. Iako većina interno raseljenih želi da se vrati na svoja ognjišta, za to nema uslova, a prepreke su bezbednosna situacija i nerešeno pitanje povraćaja uzurpirane imovine, na koje čeka više od 40.000 građana srpske i nealbanske nacionalnosti.
Koje su prepreke u vraćanju uzurpirane imovine?
Problem su sudovi koji su spori u rešavanju ovih sporova. Čak i kada se donese pravosnažna sudska presuda, ima poteškoća u vraćanju imovine. Tako je sud jednoj srpskoj porodici iz Prizrena vratio imovinu, ali im je u presudi naložio da moraju da plate 20.000 evra zato što je albanska porodica koja je bez pravnog osnova godinama koristila tu imovinu, dok je trajao sudski postupak, izgradila nepokretnu imovinu na tuđoj zemlji. To ne samo da utiče na proces povratka već i na poverenje raseljenih u institucije Kosova. Mi smo ukazali na nelogičnost i apsurd te sudske presude i više od toga ne možemo.
Zašto ne možete?
Zašto što bi se to tumačilo kao pritisak izvršne vlasti na rad pravosuđa. U svakom slučaju, srpska porodica ne treba da plati ni evro toj albanskoj porodici koja je zidala na tuđoj imovini.
Gde su Srbi najugroženiji na Kosovu i Metohiji?
Đakovica je još grad u kojem ne žive Srbi, ako ne računamo sveštana lica u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Srbi ne samo da tamo ne žive, već čak i kada dođu na obeležavanje nekog verskog praznika, kao što je to bio slučaj na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, nisu u mogućnosti da posete svoje kuće iz bezbednosnih razloga iako su ih videli iz dvorišta crkve.
Vi kao ministar u vladi Kosova sedite sa premijerom Isom Mustafom i njegovim zamenikom Hašimom Tačijem. Da li ste sa njima razgovarali o povratku izbeglica?
Naši koalicioni partneri nas deklarativno podržavaju, ali na terenu se ništa ne događa. Kada je reč o primeni kosovskih zakona koji su dobri, problem je lokalno stanovništvo. Na primer, u Mušutištu smo se sa lokalnim Albancima dogovorili 2014. godine da ove godine može da se vrati 15 porodica. Međutim, nakon svih događanja od početka ove godine, ta odluka je promenjena jer sada lokalni albanski lideri tvrde da se nisu stekli uslovi za povratak Srba. Štaviše, prilikom posete ruševinama manastira u Mušutištu pratila nas je policija. Tog dana ona je pronašla eksplozivnu napravu pored puta kojim smo kasnije prošli na putu ka manastiru.
