Izvor: Politika, 20.Sep.2012, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcija za stambeno zbrinjavanje izbeglica
Srbija je stranim partnerima ponudila projekat za rešavanje stambenih potreba oko 45.000 izbeglih iz Hrvatske i BiH
U Srbiji 66.408 građana ima status izbeglica iz Hrvatske i BiH, dok je sa Kosova i Metohije interno raseljeno 210.000 ljudi. Izbegličko poglavlje koje je u vezi sa ratovima na području dve pomenute susedne zemlje moglo bi biti zatvoreno 2018, kada se sprovede projekat koji se vodi u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori a tiče se stambenog zbrinjavanja izbeglica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kolektivni centri trebalo bi da postanu prošlost do 2016, četvrt veka posle početka rata na području bivše Jugoslavije a socijalno ugrožene izbeglice imaće rešeno stambeno pitanje do 2018. godine.
Izvesno je da će se izbeglice i nakon toga boriti za ostvarivanje prava u Hrvatskoj i BiH, ali posle tog perioda ne bi trebalo da bude onih koji nemaju adekvatno stambeno rešenje samo zato što su tokom ratova izbegli iz svojih domova. Paralelno će se rešavati i problem raseljenih sa Kosova i Metohije, sredstvima Srbije i donacijama iz inostranstva.
– Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji u Sarajevu prikupljeno je oko 300 miliona evra za stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Evropska unija i SAD obećale su da će u narednih pet godina obezbediti ostatak neophodnog novca. Četiri države regiona tražile su 583 miliona evra za rešavanje ovih problema, s tim da deo novca same obezbede. Srbiji bi trebalo da pripadne 57 odsto prikupljenog novca jer ima najviše izbeglica – kaže Jelena Marić, savetnik u Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije.
Ova sredstva, međutim, neće biti na raspolaganju raseljenima sa Kosova i Metohije jer se odnose samo na saniranje posledica rata vođenog od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj i BiH. Srbija je partnerima iz inostranstva ponudila projekat za rešavanje stambenih potreba 16.780 izbegličkih porodica – oko 45.000 ljudi, a koji bi trebalo da počne da se sprovodi 2013. i da traje do 2018. godine. Reč je o najugroženijim izbeglicama koje su danas u kolektivnim centrima, privatnom smeštaju ili imaju neuslovno stabeno rešenje, na primer petočlana porodica živi u svojoj garsonjeri od 25 kvadratnih metara.
– Širom Srbije gradiće se stanovi za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, kao i oni za otkup. Otkupljivaće se seoska domaćinstva za potrebe izbeglica, nekima će biti isporučivan građevinski materijal, što će biti atraktivno za one koji imaju plac ili su započeli izgradnju kuće. Sve izbeglice moći će da konkurišu za rešavanje stambenog pitanja, a prednost će naravno imati oni najugroženiji – objašnjava Jelena Marić.
Danas u centralnoj Srbiji još uvek postoje 24 kolektivna centra, kao i 13 na Kosovu i Metohiji u kojima boravi 2.800 ljudi. O tome koliki je posao na zbrinjavanju izbeglih urađen, najbolje govori podatak da je na vrhuncu izbegličke krize 1996. godine bilo 700 centara u kojima je živelo 50.000 ljudi. U Srbiji je tada ukupno bilo 618.000 izbeglih.
I dalje se radi na povratku u Hrvatsku i BiH, s tim što se izbeglice u Hrvatskoj i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima u ostvarivanju svojih prava. Komesarijat za izbeglice od prošle godine preuzeo je od UNHCR-a organizaciju povratka u Hrvatsku koja se sprovodi u saradnji sa organizacijama Crvenog krsta u Srbiji i Hrvatskoj i hrvatskim vlastima. Tokom ove godine za povratak u ovu zemlju prijavilo se 60 porodica.
----------------------------------------------
Plan za stambeno zbrinjavanje izbeglica iz Hrvatske i BiH
Izgradnja 10.000 stanova
Otkup 2.000 seoskih domaćinstava
Postavljanje 1.200 montažnih kuća
Doniranje 3.580 kompleta građevinskog materijala
M. Galović
objavljeno: 20.09.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
