Izvor: Večernje novosti, 29.Jan.2013, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest: Spopao me užas, zatrpaće me ugalj

GLEDAO sam smrti u oči. Mislio sam da mi nema spasa. Ili će me ugalj koji je neprekidno padao s velike visine zatrpati, ili će vrata bunkera u koji sam upao svakog trena da se otvore, pa ću se survati u teretni vagon i poginuti. Odjednom, sve je utihnulo. Transportna traka je stala, kolege su počele da me dozivaju...Ovako, još vidno uzbuđen, bravar Goran Grčić (45), opisuje svoju životnu dramu, koja se odigrala 27. januara, sat i po iza ponoći, u pogonu drobilane na Površinskom kopu "Tamnava - Istočno polje", Rudarskog basena "Kolubara". Ni sam, veli, ne zna, kako je pao u ambis, 15 metara duboki bunker u koji staje 300 tona uglja!Bravar sam tri decenije, nebrojeno puta u redovnoj kontroli postrojenja prošao sam tuda, a ni sam ne znam šta se desilo da upadnem u bunker - kaže Goran Grčić. - Sve se dogodilo u trenu, nisam imao vremena ni da razmišljam, u glavi mi je jedina misao bila da se sklonim uz zid bunkera, da me ugalj koji pada s velike visine ne usmrti. A da kolege nisu reagovale, to bi se i desilo i spasa mi ne bi bilo.Bunker, iz kog se drobljeni ugalj specijalnim čeličnim levkom spušta u teretne vagone, te vozovima otprema u Termoelektranu "Nikola Tesla" u Obrenovcu svojevrsna je smrtonosna klopka. Iz njega, onaj ko upadne, ne može da izađe, čak ni pod uslovom da ga ugalj ne zatrpa.- Sa smenskim rudarskim nadzornikom Vladanom Savićem bio sam u kabini iz koje se kontroliše rad traka za utovar uglja, u jednom trenutku, krajičkom oka, primetio sam da je Goran Grčić nestao - kaže Milija Vidaković (49), rukovalac punjenja bunkera. - Povikao sam: "Vlado, upade Grca u bunker!" Savić je odmah reagovao, pozvao dežurnog dispečera da zaustavi kompletan pogon, a onda je povukao i sigurnosno uže, pa je potpuno stala traka koja u bunker dovozi ugalj.Vidaković i Savić vele da su kao večnost dugi bili trenuci dok nisu stigli do otvora bunkera.- Kad mi je Milija rekao da je Grčić upao u bunker, podigla mi se kosa na glavi, jer je to značilo gotovo sigurnu smrt - kaže Vladan Savić. - Lampom smo osvetlili dno bunkera, Goran je bio sklupčan, pomerao se. Srećom, ostao je živ, iako je na ugalj pao sa desetak metara visine. Odmah smo pozvali Hitnu pomoć, lekari su ubrzo stigli, ali sledila je nova drama, jer je povređenog kolegu trebalo izvući iz bunkera.Postepeno i pažljivo su praznili ugalj iz bunkera, da bi kroz specijalna pomoćna vrata mogli da dođu do Grčića. Odmah je prebačen u Urgentni centar u Beograd, a nakon ukazane lekarske pomoći u utorak po podne stigao je kući u Ub, gde živi s porodicom - suprugom i dvoje dece. Zadobio je naprsnuća prvog i trećeg lumbalnog pršljena, prelome nekoliko rebara, brojne uboje... - Bolovi su nesnosni, ne mogu da se pomeram, moram da mirujem, lekari su mi stavili specijalni mider za kičmu - kaže Goran Grčić. - Kolegama koji su me spasli, večno sam zahvalan. Sekunde su me delile od smrti. Svetog Savu, na dan kad se sve ovo desilo, slaviću kao moj drugi rođendan... STRAVIČAN SCENARIODA ga kolege nisu primetile i sprečile najgore, sudbina Gorana Grčića bila bi stravična. Ko zna da li bi uopšte bio pronađen, jer bi sa ugljem njegovo telo bilo utovareno u teretni vagon, pa bi sa drobilane voz došao na deponiju Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Odatle, ugalj odlazi u ogromne kotlove... NAGRADA ZA HUMANOST- VLADAN Savić i Milija Vidaković iskazali su ogromnu hrabrost i humanost, kad su prisebno reagovali, zaustavili kompletnu liniju za utovar uglja i tako kolegi Goranu Grčiću sačuvali život - kaže Milorad Grčić, generalni direktor Rudarskog basena "Kolubara". - Zbog takvog izuzetnog ljudskog gesta, biće finansijski nagrađeni, iako humanost, naravno, nema cenu. Trudimo se da poboljšavamo uslove i bezbednost rada na kopovima i postrojenjima, ali često je ljudski faktor presudan.

Nastavak na Večernje novosti...