Izvor: Sportske.net, 27.Maj.2016, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narode, opusti se, samo su Ameri bolji od nas
Iako Srbija tek treba da se plasira na Olimpisjke igre, sa kapacitetom kojim raspolaže nije nerealno nadati se finalu protiv 'Drim tima' u Rio De Žaneiru. Ako nekom ova teza zvuči isuviše optimistično, ovo su argumenti koji bi trebalo da razuvere 'neverne tome'. Jako bitna stvar je što je Miloš Teodosić konačno osvojio Evroligu sa CSKA. Teo je dugo vukao taj teret opterećenja uz sebe, na reprezentativna okupljanja je dolazio kao "gubitnik" budući da je svaka sezona 'Armije' bez trofeja Evrolige proglašavana kao neuspeh. Kapiten reprezentacije Srbije je 'alfa i omega' tima, a nakon ovako blistave sezone na klupskom planu, u kojoj je između ostalog oborio rekord po broju ubačenih trojki u najjačem evropskom takmičenju u Evropi, imamo sva prava ovog sveta da verujemo da će biti pravi vođa na parketu. Za razliku od prošle sezone, inače svoje debitanstske u Fenerbahčeu, Bogdan Bogdanović je u ovoj 'pravi'. Jedan od razloga je odlazak iz Žocovog tima velikog trošadžije Gaudloka, Bogdan je vraćao samopouzdanje sa velikim brojem lopti na portošnju i vratio nivo svoje igre na onaj iz vremena kada je žario u palio u Partizanu. Preuzimao je odgovornost kada se lomilo u neizvesnim utakmicama, pogađao bitne šuteve, jednostavno, potvrdio klasu. Osim navedenog, na ove pripreme će stići zdrav, podsetimo da je prošlog leta imao problem sa bolovima u leđima što je i te kako odrazilo na njegovu igru na Evrobasketu, a samim tim i na igru celog tima. Nikola Jokić će biti novina koja će dati još jedan ton igri reprezentacije. Ovaj 21-godišnji debiitant je prerastao zvanje velikog talenta jer je 'pokidao' u svojoj ruki sezoni u NBA ligi. Njegove brojke govore za sebe, bolje su npr. nego one koje je imao jedan Dirk Novicki u svojoj prvoj sezoni preko bare, izabran je u prvu petorku novajlija u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Jokićeva košarkaška inteligencija, polivalentnost i sposobnost da pokriva pozicije četiri i pet donosi mogućnost da Đorđević forisra tzv. 'small ball' postavu, tj. brzu i napadački orjentisanu košarku, kojoj je više puta isticao da teži. Kad već pomenusmo 'small ball' postavku, ko je pratio malo pomnije Fener ove sezone u Evroligi, nije mogao da ne primeti kako je Nikola Kalinić, kao 'lažna četvroka' u četvrtfinalu u čišćenju tada aktulenog vladara Evrope Real Madrida, uticao da se odsustvo tada povređenog Jana Veselog i ne oseti. Kalina je u svojoj debitanstskoj sezoni u pečalbi uglavnom bio epizodista, ali na to možemo gledati i kao na dobru 'šok terepiju' jer je malo "poleteo" nakon sjajnih igara u Zvezdi prošle sezone što je rezultiralo slabiijim partijama na prošlogodišnjem Evrobasketu. Njemu je suđeno da bude čovek zadatka i da grize u odbrani, vidi se da je kod Željka Obradovića to shvatio. Petorica igrača sa 'Jadrana' su preživela prvu seču, verovatno neće svi i drugu, odlučiće nijanse. Stevan Jović je oborio rekord po broju asistencija na jednom meču u Evroligi ove sezone u kojoj je u potpunosti igrački sazreo, maesteralno dirigovao Zvezdinom igrom u sezoni u kojoj je odbranjena titula u ABA ligi i gde je u četvrtfinalu Evrolige pružen ozbiljan otpor budućem šampionu. Propustio je prošli Evrobasket zbog povrede, sa ove tačke gledišta može se konstatovati da je to bio veliki hendikep. Jedan od najzaslužnijih što je Zvezda onoliko namučila CSKA je Nemanja Dangubić. Ovaj atleta je najbolje čuvao MVP-ja Evrlige Nanda de Koloa od svih igrača ove sezone, da 'ljudi u crnom' nisu krenuli da sviraju nepostojeće faulove 'na ime' Francuzu, pitanje je šta bi se dešavalo. Dangine fizikalije, mladost i sposobnost da se spusti u stav protiv znatno nižeg igrača i da odigra jaku odbranu su osnovni razlog zbog čega je bivši kapiten Parizana Dragan Milosavljević otpao sa spiska. Ovde stajemo u odbranu Đorđevića, iako su mnogi, naročito pristalice crno-belih teško preživele otpisivanje Gagija. Marko Simonović se već pokazao kao 'džoker' na prethodna dva velika takmičenja, kao epizodista za 'specijalne operacije' kada zagusti, kao npr. u 1/4 finalu Evrobasketa protiv Češke kada je trebalo zaustaviti Blejka Šilba. Simonova meka ruka i sposobnost da pogodi nekoliko trojki u seriji tokom utakmice i da direktno utiče da promeni njen tok, skočnost i sposobnost da kvalitetno odigra odbranu i spolja i unutra su nešto što ga apsolutno kvalifikuju da se nađe u najjužem izboru. Marko Gudurić i Rade Zagorac su otkrovenja srpske košarke u ovoj sezoni. Njih dvojica su bili nosioci igre mlade reprezentacije koja je prošlog leta u italijanskom gradu Linjanu osvojila zlatnu medalju, krunisani tom titulom su na klupskom planu podigli igru na još viši nivo ove sezone, uz to pokazali liderske sposbnosti, odličnu igru '1 na 1', spsobnost da reše utakmicu i shodno svemu pobrojanom zaslužili da budu na spisku. Teško je očekivati da obojica 'prežive' sledeću seču, možda je Guduruć u blagoj prednosti zbog evroligaškog iskustva, kao i zbog toga što je 'Zagor' propustio dobar deo sezone zbog loma ruke. Miroslav Raduljica iza sebe ima najbolju evroligašku sezonu u karijeri, bio je jedna od glavnih uzdanica Saleta Đorđevića u napadu Panatinaikosa, ali odlaskom srpskog selektora s kormila upao u nemilost novog trenera Pedulakisa. Međutim, mala minutaža u finišu sezone ne bi trebalo da predstavlja naročit problem jer setimo se da je Radulja prošle godine na Evrobasketu bio sasvim solidan iako šest meseci pre početka istog nije odigrao ozbiljnu utakmicu. Kako se sezona bliži kraju Nemanja Nedović igra sve bolje za Unikahu. Posebno raduje što je veoma efikasan za relativno malo minuta provedenih u igri, zbog svoje eksplozivnosti poseduje osobinu da napravi 'one man show', njegova uloga u reprezentaciji bi trebalo da bude dopunjavanje Bogdanovića, tako da je ovo veoma pozitivna stavka. Milan Mačvan je u Armaniju pronašao sebe i Đorđević stoga računa na njega. Nije ga bilo na prethodna dva velika takmičenja kada od kako je Sale selektor, i ta odluka je izazivala dosta reakcija javnosti, ali s obzirom na stil igre, nije nemoguće da Mačvan ponovo otpadne. Ipak, to će u mnogome zavisiti od situacije sa Bobijem. Kako stoje stvari, Boban Marjanović najverovatnije neće igrati na kvalifikacionom turniru u Beogradu, ali to znači da ga neće biti u timu za Olimpijske igre. Njegova ruki sezona u NBA ligi ne može se okarakterisati kao naročito uspešna, ali neke brojke su za poštovanje. Sa Marjanovićem u ekipi, zbog njegove dominacije pod obručima, Srbija je jača od svih osim SAD-a. Osim Bobija, postoje još dva, tri, ne tako mala problema. Prvi je to što je Stefan Marković zbog gadne povrede propustio veći deo sezone i upitno je da li u ovom trenutku reprezentaciji može da da onoliko koliko u prethonih šest-sedam godina. Marković je duša 'nacionalnog tima', za njega nema izgubljene lopte, a svoju šutersku limitiranost u napadu, fenoemnalno kompenzuje sjajnom odbranom. Unikaha je bez njega delovala kao prosečan tim, vratio se pred plej-of ACB lige i možda će njegovi nastupi protiv Valensije u 1/4 finalu biti pravi pokazatelj koliko može u ovom trenutku. Drugi problem je što se Nemanja Bjelica nije baš snašao u svojoj ruki sezoni u NBA ligi. Otišao je preko bare kao MVP Evrolige, ali nije se baš najbolje adaptirao na novu sredinu. Kumovale su tome i povrede i to što je Minesota prilično 'divljačka' ekipa, gde svako gleda lični interes isped timskog, a uz to valja podsetiti da 'Beli' ima i nešto 'sporije paljenje' u novom klubu, setimo se samo da nije odmag pronašao sebe u Laboralu kada je došao iz Zvezde, a potom i u Feneru kad je doveden iz Vitorije. Ipak, kao i u slučaju Stefana Markovića, reprezentacija za njega nije novina i očekujemo da bude na svom nivou. Ni Nikola Milutinov ne može da se pohvali 'bog zna kakvom' debitanstkom sezonom u inostranstvu, budući da je njegova uloga u timu Olimpijakosa prilično epizodna. Možda je Dejan Musli, kao igrač sa najboljim prosečnim indeksom korisnosti u ACB ligi više zaslužio poziv od njega, ali šta je tu je, možda mladost ima prednost, kao i "iskustvo" sa prošlog Evrobasketa. Sudbina mladog centra sigurno zavisi od novog slučaja 'Bobi Marjanović', tako da je još uvek sve otvoreno. Za kraj, konstatacija da imamo razloga da budemo optimisti. Ukoliko ne bude probelma sa povredama, prošetaćemo se kroz kvalifikacioni turnir u Beogradu jer smo bar za klasu jači od svih takmaca. Realno gledano, samo su Ameri jači od nas u ovom trenutku na svetu. Kod Francuza izgleda da nešto ne štima posle izneverenih očekivanja na prošlom Evrobasketu, gde su bili sigurni da će uzeti zlato. Španci se, kao evropski prvaci, možda bolje kotiraju od 'Orlova', ali iako su iskusniji nisu jači on nas ako smo kompletni. Litvanci ako budu u Riju bez Jonasa Valančijunasa nemaju čemu da se nadaju, a domaćinima Brazilcima smo pre dve godine na Mundobasketu u Španiji u 1/4 finalu pokazali gde im je mesto, plus su tada imali Tijaga Splitera, koji zbog povrede preskače OI.
