Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Bićemo prvaci sveta” – film o vremenu ideala

Klinci će zaviriti u istoriju i život njihovih roditelja i napraviti spoj između onoga što su oni danas i onoga što je materijal od kog su nastali

Novi domaći film „Bićemo prvaci sveta” premijerno će biti prikazan večeras u 20.30 sati u Velikoj dvorani Centra „Sava”. Zbog velikog interesovanja publike, uvedena je još jedna, dodatna projekcija u 17.30 sati.

Film o osnivačima čuvene „jugoslovenske škole >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << košarke” i prvoj zlatnoj medalji za Jugoslaviju, osvojenoj na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. godine, realizovan je prema scenariju koji je napisao Nebojša Romčević, u saradnji sa Gordanom Mihićem i Ognjenom Sviličićem, a po ideji Zvonimira Šimuneca. Glavne uloge tumače mladi glumci Strahinja Blažić, Aleksandar Radojičić, Miloš Biković, Marko Janketić, a u filmu igraju i Leon Lučev, Iva Babić, Nebojša Dugalić, Stefan Kapičić, Tamara Dragičević, Nina Janković i specijalni gost – Džon Sevidž, zvezda „Kose” i „Lovca na jelene”.

U produkciji „Intermedije netvork”, koja je realizovala dva filma i TV serijale „Montevideo”, „Bićemo prvaci sveta” je režirao Darko Bajić, reditelj filmova „Direktan prenos”, „Crni bombarder”, „Balkanska pravila”, „Rat uživo”, „Na lepom plavom Dunavu”, dokumentarca „O Gringo” i TV serija „Sivi dom” i „Zaboravljeni”.

„Čovek je san” je ideja vodilja jednog od vaših glavnih junaka, Nebojše Popovića koji je pokrenuo košarkaški bum u nekadašnjoj Jugoslaviji. Je li filmom „Bićemo prvaci sveta” odsanjan još jedan san?

Ovo je san jedne generacije, koji je odsanjan. Oni su imali sreću da žive u vremenu u kojem je bilo moguće ostvarenje snova. Zbog toga, čini mi se, ovaj film će potresti gledaoce. Roditelji će na ovaj film voditi svoju decu, pre svega, oni očevi koji nisu znali na koji način deci da ispričaju priču o tim dobrim starim vremenima. S druge strane, možda oni nisu ni imali snage ili nisu hteli. Ovaj film im daje šansu da započnu tu priču sa svojom decom. Ali ne u nostalgičnom pravcu, već da svim onim što je bilo dobro u tim vremenima, energiji i entuzijazmu, pokušaju ovoj novoj generaciji klinaca da daju elan da idu dalje. Ovo je film o vremenu ideala.

Kakve reakcije tih novih klinaca očekujete?

Siguran sam da će ih film interesovati. Najbolji pokazatelj za ovu moju sigurnost jeste to što su klinci u Srbiji bili presrećni kad su trener Aleksandar Saša Đorđević i njegovi košarkaši prošle godine osvojili srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu i kada su se približili vrhu. Klince može da interesuje i to kako možemo da postanemo svetski prvaci. A i siguran sam da će voleti da zavire u istoriju i život njihovih roditelja i da tako naprave spoj između onoga što su oni danas i onoga što je materijal od kog su nastali.

Novim filmom ste ponovo objedinili SFRJ prostor. Da li ste emotivno pristupili tome?

Reditelji nisu emotivni. Mi smo zanatlije, mi proizvodimo emocije kod gledalaca upravo iz apsolutno suprotnog razloga. Mi stvaramo emociju da bi u jednom trenutku otvorili gledaoce. A kada ih otvorimo, mi onda pričamo svoju priču i mi smo tada surovi profesionalci.

Nisam zaplakao. Želeo sam da ispričam priču o jednom delu istorije koju smo živeli svi zajedno na ovom prostoru. Kao najbolji pokazatelj toga je anegdota sa snimanja filma, kad smo se nalazili u kafani, na večeri, i za stolom su sedeli Makedonci, Hrvati, Slovenci i Srbi. Saško Kocevski, koji u filmu igra pomoćnog trenera Lečića, rekao bi: „Ovo je kao u vojsci, ko u JNA.” To pokazuje da sva mimoilaženja i ratovi na ovim prostorima nemaju veze sa ljudima i prijateljstvima među nama.

Sećate se osvajanja tog zlata u Ljubljani 1970. godine? Neki svedoci tog uspeha kažu da su doživeli vatromet emocija?

Emocije, koje su vezane za sport, pobede i za osećaj da je neko za tebe doneo medalju i postao prvak sveta, uvek su velike. Bili smo svesni tog uspeha. Poistovetili smo se sa tim uspehom, jer su nas naši košarkaši toliko puta obradovali donoseći nam toliko mnogo medalja sa evropskih i svetskih prvenstava, kao i sa olimpijskih igara. To su trenuci kada se potpuno ispraznite i kada možete da uđete i u neke nove, lične pobede. Tada se osećate kao borac koji ne može da izgubi. To je važno za naciju, vreme i jednu generaciju. Zato će ovaj film da podseti na sve one uspehe i pobede naše košarke koji su nas činile toliko sretnim.

Ivan Aranđelović

Sutra: Strahinja Blažić: Da li je Nebojša Popović bio tiranin?

objavljeno: 25.02.2015

Nastavak na Politika...