Izvor: Politika, 24.Okt.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija nepravedno zanemarena u EP

Apsurdno je da evropski parlamentarci imaju više kontakata sa ljudima iz Ukrajine, Belorusije i Gruzije nego iz Srbije, kaže osnivač neformalne parlamentarne grupe „Prijatelji Srbije”

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Zoran Taler (48),slovenački poslanik u Alijansi socijalista i demokrata Evropskog parlamenta, izvestilac za Makedoniju i bivši ministar spoljnih poslova Slovenije, pokrenuo je u Evropskom parlamentu inicijativu za osnivanje neformalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parlamentarne grupe „Prijatelji Srbije”. Članstvo u grupi „Prijatelji Srbije” (PS) dosad je zatražilo 38 poslanika različitog porekla i političke orijentacije, a Taler veruje da će klub uskoro biti proširen.

„Osnivanje ove grupe mi se učinilo kao jednostavna ideja – kako da napravimo podlogu preko koje možemo da ojačamo našu komunikaciju sa Srbijom, a kada to kažem ne mislim samo na političku dimenziju”,kazao je Taler u razgovoru za „Politiku” i ocenio da se savremena Srbija nalazi na prekretnici, pre svega zbog i dalje neizvesnog ishoda započetih evropskih reformi i rasprave koja se povela u društvu posle najnovijih slučajeva nasilja na „Paradi ponosa”u Beogradu i fudbalskoj utakmici u Đenovi.  

Šta je uloga vaše parlamentarne grupe i kako ćete pomoći Srbiji?

Primetio sam da je Srbija nepravedno malo prisutna u Evropskom parlamentu, a bojim se i u drugim evropskim institucijama. Kada kažem Srbija, mislim i na privredu, ekonomiju, medije, kulturu, umetnost i sve ostalo, a ne samo na političku dimenziju.

Kada bih poslao upitnik kolegama iz EP koji se bave zemljama u regionu EU i pitao ih sa koliko ljudi u Srbiji održavaju kontakt, bojim se da bi taj spisak bio kraći nego oni spiskovi iz Belorusije, Ukrajine ili čak Gruzije. A to je apsurdno, jer su to zemlje koje su daleko od članstva u EU u odnosu na Srbiju, ali puno investiraju u tu komunikaciju.

Ideja o formiranju grupe „Prijatelji Srbije” naišla je na dobar odziv među parlamentarcima. Imaćemo sastanke sa relevantnim ličnostima iz Srbije, ne samo sa političarima. Nadam se da će se tako svest o tome da je Srbija tradicionalno važna proširiti i da će ljudi iz Srbije imati više mogućnosti da uspostave komunikaciju sa ljudima koji donose odluke u Briselu.

Da li Srbija može u ostvarenju svojih interesa u evropskim institucijama da računa na pomoć grupe „Prijatelji Srbije” koja okuplja poslanike EP iz različitih političkih grupa i država?

Možda se to ne vidi na prvi pogled, ali u Evropskoj uniji, svaki dan, sve vreme teče veoma intenzivna komunikacija i razmena mišljenja tri glavne institucije: Parlamenta, Komisije i Saveta. To je relativno komplikovan i ne uvek vidljiv mehanizam koji na kraju dovodi do jedinstvene politike o većini pitanja. Prijatelji Srbije mogu da budu jedna karika u tom lancu.

Srbija je sada u stvarno zanimljivom razdoblju posle prekretnice koja je postignuta inteligentnom diplomatijom pre svega predsednika Tadića. Taj dogovor o rezoluciji UN i usaglašavanje 27 zemalja EU i Srbije je pozitivna strana nove medalje. Preko noći se izuzetno povećala volja u EU da pozove Srbiju da se brže kreće prema članstvu. Na drugoj strani je i mogućnost da to ostane samo neiskorišćena prilika. To se takođe može desiti. Znamo da ima puno snaga u Srbiji koje nisu za brzo napredovanje Srbije ka EU, a ima i u EU onih koji bi odugovlačili. Mislim da je sada važno da se Srbija, ne samo po političkoj liniji, nego i iz ostalih resursa pozitivno predstavi u EU.

Da li „Prijatelji Srbije” mogu da pomognu da kandidatura Srbije bude prosleđena Evropskoj komisiji?

Imaćemo problem i sa novom vladom u Holandiji koja je upravo stupila na dužnost. Tamo se poklapaju dva razloga zašto se oni protive napretku Srbije. Prvi je frustracija zbog poniženja njihovih vojnika u Srebrenici i uopšte njihove uloge u tom masovnom zločinu. To se poklopilo sa stavom njihove desnice (Partija slobode) koja podržava manjinsku vladu, ali se principijelno protivi bilo kojem proširenju granica EU. To nije dobro, ali trebalo bi inteligentno raditi i izboriti se da kandidatura Srbije ipak bude prosleđena EK.

----------------------------------------------

Prijatelji Srbije

Među 38 članova neformalne parlamentarne grupe „Prijatelji Srbije” nalaze se evropski poslanici iz različitih država i političkih grupacija, a neki od njih su već dobro poznati našoj široj javnosti. Pored osnivača Talera, tu je i poslanik slovenačkih socijalista Tanja Fajon, zatim Edvard Kukan, bivši šef slovačke diplomatije, kao i rumunski socijalisti Viktor Boštinaru i Adrijan Severin. Od socijalista tu su i Hanes Svoboda, iz Austrije, Čaba Tabađi, iz Mađarske, Ole Ludvigson, iz Švedske, Đani Pitela, iz Italije. Morten Meseršmit je poslanik demokrata iz Danske, a Jorgos Papanikolau, demohrišćanin iz Grčke. U grupu prijatelja Srbije učlanjeni su i Jelko Kacin, slovenački liberal i izvestilac EP za Srbiju, kao i Urlike Lunaček, poslanik zelenih iz Austrije, koja obavlja dužnost izvestioca EP za Kosovo.

Vladimir Jokanović

objavljeno: 25/10/2010

Nastavak na Politika...