Izvor: RTS, 03.Mar.2012, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Evropa, šta smo dobili?
Kandidatura je dobitak za Srbiju, kaže Milica Delević. Dobili smo nešto mira, poručuje Predrag Simić. Kandidaturu smo platili Kosovom, rekao Slobodan Samardžić. Nije ugrožen nacionalni interes, odgovara Borislav Stefanović.
Šta će se sve promeniti u odnosima Srbije i EU, nakon dobijanja statusa kandidata, koje su dobre, a koje moguće loše strane kandidature, o tome su razgovarali gosti specijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << emisije RTS-a "Srbija i Evropa, šta smo dobili".
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, smatra da bi dobit od kandidature trebalo podeliti na dve grupe, prvo šta smo učinili sami za sebe, i drugo, šta smo dobili od Unije.
"Srbija danas ima mnogo bolje odnose sa regionom, efikasnija je u Skupštini, ima veći broj sistemskih zakona. To je sada država gde revizor svake godine podnosi izveštaj, mnogo toga je učinjeno, građani koji sada vide te ciljeve znaju da kažu to ne bi bilo tako da nije Unije", istakla je Milica Delević.
Druga stvar je, kaže Delevićeva, razvojna pomoć, jer su najveće investicije došle iz ove grupe zemalja, zatim slobodan pristup evropskom tržištu, vizna liberalizacija...
Predrag Simić, profesor na FPN rekao je da pripada generaciji koja je proživela devedesete.
"Da smo dobili to tada, Jugoslavija se ne bi raspala. Mi smo izgubili skoro dva veka srpske istorije, bili smo kao jedno ostrvo, doduše ne baš kao poslednji bastion komunizma", naveo je Simić.
Predrag Simić smatra da sa kandidaturom nećemo dobiti bog zna šta od pretpristupne pomoći i da ćemo morati, hteli ne hteli, da se zadužujemo.
"Mislim da ni vladajuća stranka neće dobiti mnogo, pa ni građani, osim možda manje komplikovan period do izbora. Zavisiće mnogo toga od naredne vlade, pa i izbora u drugim zemljama, recimo Nemačkoj. Dobili smo nešto mira", rekao je Simić.
Samardžić: Ogromna cena
Slobodan Samardžić kaže da je stanje u Srbiji očajno - nulta stopa privrednog rasta, manjak investicija - to sve u trenutku najjače saradnje sa Evropom. "Oni pravi uslovi iz Kopenhagenške agende bili su zapušteni zbog Kosova. Cena je ogromna, mi smo dali Kosovo i da je dobijeno mnogo više, ta cena ne bi bila adekvatna, jer to je najveća cena koju neka država može da plati", rekao je Samardžić.
"Mi imamo sistem gde vladu čini 12 stranaka, to po definiciji nije stabilan sistem, imamo vladu koju je napravio strani faktor pre četiri godine, pravosuđe nikada nije bilo gore, ekonomija je sve gora takođe, neka pomoć postoji, manja je od dve milijarde evra, ali imamo oko 500 evra gubitka na trgovinskoj liberalizaciji, i mimo Kosova, to je balast koji je teško izmeriti", smatra Samardžić.
Šef pregovaračkog tima za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović odgovara da Kosovo nismo dali i da nismo ugrozili nacionalni interes.
"Treba da pričamo i o tome šta smo uspeli da sačuvamo, naša javnost nije dovoljno obaveštena o problemima na Kosovu, u tom moru problema i nedovoljnih informacija, ali nikako ne stoji da smo dali Kosovo za kandidaturu", istakao je Stefanović.
"Naša namera je bila formula koja čuva nacionalni interes, nismo uradili stvari za koje nas optužuju, postoje argumenti i jasni podaci. Malo nas je verovalo da je moguća politika i Kosovo i Evropa", naglasio je šef beogradskog pregovaračkog tima.
Slobodan Samardžić navodi da je prihvaćen novi režim predstavljanja Kosova, da je do sada tu bio Unmik, kao potpisnik svih sporazuma koje je Kosovo zaključivalo, a da je sadašnji režim u potpunosti drugačiji.
Borislav Stefanović ističe da nastavka dijaloga sa Prištinom neće biti dok se ne završe izbori, da treba da dođe nova vlada, sa novim kapacitetom, kako bi rešavala nova pitanja.
"Na stolu će svakako biti i pitanja energetike, telekomunikacija, Kfora, Euleksa. Činjenice su da je međunarodna uprava prenela skoro sto odsto ovlašćenja na prištinske vlasti, od katastra, carina, uskoro će možda i vojsku da prave, traže i da Unmik ne govori pre njih, smanjen je i njegov budžet, sve je to odobrio Savet bezbednosti", rekao je Stefanović.
Borislav Stefanović negira da je granica na Kosovu ustanovljena. "Nema nikakve granice, granica ima svoja obeležja, a nijedno od obeležja ne postoji", kaže Stefanović i dodaje da i Srbi ne moraju da imaju kosovska dokumenta.
Slobodan Samardžić kaže da kada je Kosovo postalo nezavisno Srbi nisu prihvatili kosovske institucije, ali ih je Srbija naterala da uđu u te institucije.
Čvršća integracija
Govoreći o ekonomskoj dobiti od kandidature, Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, ocenjuje da smo dobili bliže integrisanje za zemljama EU, u trgovinskom, finansijskom i investicionom smislu.
"Da nije bilo Unije, ko zna šta bismo mi uradili, vezano za ekonomsku integraciju. To je ozbiljan kvalitet, mi treba da postanemo i deo zone slobodne trgovine. Dobili smo pritisak da naša privreda bude konkurentnija", navodi Crnobrnja.
Kad je reč o položaju Srbije na međunarodnom planu, Predrag Simić smatra da će kandidatura za nijansu popraviti taj položaj. "Ne želim da idealizujem, ali mislim da ostajemo na nogama u narednih nekoliko meseci, a na duži rok, strane firme bi mogle konačno da se prošire", naveo je Simić.
Mihajlo Crnobrnja kaže da u ekonomskom smislu EU za Srbiju jeste primamljiva, mi smo za nju veoma vezani, naš ukupan izvoz u Kinu, Aziju, Australiju, i Ameriku manji je nego u Italiju.
"Sa takvim performansama, traženje strateškog partnera u Kini je iluzorno. Mi ćemo imati i dalje te ekonomske odnose, ali je veliko pitanje modusa i organizacije trgovine, jer kad uđemo u EU, mi ulazimo u zonu potpune slobode kretanja robe, nema mogućnosti da neko kroji, usmerava, zabranjuje, a to je i velika, i teška prednost", navodi Crnobrnja.
Milica Delević rekla je da sporazum o slobodnoj trgovini garantuje slobodan pristup izvoznicima, a, kako dodaje, svaki sporazum je odnos koristi i troška.
"Mi smo taj odnos odmeravali, vi se njime odričete dela carinskih prihoda, ali ako uporedimo koristi izvoza na evropsko tržište i prihoda od kojih smo odustali, korist je trostruko veća za naše izvoznike", smatra Milica Delević.
Putokaz za investitore
"EU je najveći investitor u Srbiji, privukli smo prošle godine više stranih investicija nego Slovenija i Hrvatska", rekla je Delevićeva.
Sticanje statusa kandidata znači i zbog međunarodnog ugleda, ali i zbog ulaganja novca, vi tako kao investitor vidite pravac kretanja kojim se jedna zemlja kreće, kaže Delević.
Slobodan Samardžić kaže da je ceo problem SSP-a što ne postoji izvesnost pristupanja EU, "Taj cilj se gubi, mora se revidirati i taj sporazum, jer ekonomski Srbija neće stati na noge, nećemo imati šta da izvezemo", navodi Samardžić.
Crnobrnja kaže da dolazi do problema u okviru same EU, "Nemačka jača, Sarkozi će da iščezne, oni donose kapitalne odluke, ali odluka za nas od 500 milijardi je sića, a investira se u stabilnost regiona".
Predrag Simić smatra da građani imaju nepoverenje prema politici i političarima, da za većinu građana EU jeste dobrodošla. "Čini mi se da se EU ne doživljava nužno kao cilj, nego kao jedan motor, za društvo koje nije prevazišlo ni samoupravljanje ni razne boljke. Veliki broj građana doživeće ovo sa kandidaturom kao olakšanje", zaključio je Simić.
Delević kaže da je kandidatura dobar pokazatelj i za Srbiju, kao i za region, da nove članice nisu pretnja, nego dobitak. "Ni mi, ni Unija nismo ušli u taj proces iz idealizma, nego iz potrebe i interesa", kaže Milica Delević.
Stefanović procenjuje da datum početka pregovora ne zavisi od njega, nego od čoveka u novoj vladi. "Siguran sam da će ta vlada učiniti sve da ostvari dalji prodor u evropskim integracijama, i to u ovoj godini".
"Tadić je obećao kanidaturu 2008. godine, Živković 2003. godine, a Đelić 2014. Ja nemam procenu, to zavisi od volje u Briselu", kaže Slobodan Samardžić.
Mihajlo Crnobrnja smatra da će do ulaska u Uniju doći, ali da to zavisi i od nas, koliko i od Unije. "Treba raditi od ponedeljka, a od toga zavisi šta će biti do kraja godine vezano za datum početka pregovora", zaključila je Delević.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
