Izvor: Blic, 22.Feb.2011, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proveravaju i kome su dodeljenja suđenja

BEOGRAD - Misije Evropske komisije analiziraće četiri značajne oblasti koje uz dokaz o punoj saradnji sa Hagom drže ključeve kandidature Srbije u decembru, kaže za “Blic” potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Prva od četiri misije došla je juče u Beograd, eksperti ostaju do petka i baviće se radom dva resora - policijom i pravosuđem.

- Evropska komisija će poslati prvenstveno misije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oblasti koje su najvažnije za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora. Imaćemo četiri misije za četiri velike kategorije. Predmet analize prve misije biće reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije i organizacija i reforma policije - kaže Đelić.

On dodaje da će se sledeća misija baviti reformom političkog sistema koja podrazumeva i novi zakon o finansiranju političkih partija, ukidanje blanko ostavki i izbor poslanika po redosledu na listi. Treći domen tiče se svojinskih odnosa to jest, državne svojine, zakona o restituciji, a četvrti unapređenja rada regulatornih tela. Đelić ne izdavaja nijedan segment analize rada misija EK kao problematičan već ističe da ima "oblasti u kojima Srbija mora biti veoma profesionalna i dosta hrabra”.

- Na primer pravosudna reforma, čiji su elementi sada jasni, ali predstoji još veliki posao za Vrhovni savet sudstva, a odnosi se na procesuiranje svih dosijea naših sudija. Zatim, očigledni su otpori nekih partija u donošenju odluke o blanko ostavkama, odnosno donošenju novog zakona o finansiranju političkih partija. I to nije jedino što treba prevazići, a na kraju i dalje nas prati neizvesnost vezana za Haški tribunal - ističe Đelić.

Prva ekspertska misija Evropske komisije koja sada boravi u Beogradu dodatno će analizirati odgovore na Upitnik EK kako bi pripremila "mišljenje o zahtevu za članstvo”, kažu u Kancelariji za evropske integracije.

Kada je reč o pravosudnom sistemu pod lupom misije biće i odluke o odustajanju od gonjenja, nasumična raspodela predmeta u sudovima i tužilaštvima, pitanja nerešenih predmeta, dužina trajanja građanskih i krivičnih postupaka, efikasnost nove mreže sudova i dostupnost pravosuđa. Eksperti EK analiziraće i izvršenje presuda to jest, nerešene slučajeve i dužinu postupaka.

U okviru borbe protiv organizovanog kriminala razgovaraće se o najnovijim informacijama o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, primeni Strategije i Akcionog plana za borbu protiv organizovanog kriminala iz 2009. godine, efikasnosti istraga u slučajevima organizovanog kriminala, saradnji i koordinaciji različitih policijskih i pravosudnih organa, kao i o postupcima oduzimanja imovine.

Misija će se baviti i informacijama o radu Agencije za borbu protiv korupcije i to u delu koji se tiče prijave imovine, slučajeva sukoba interesa, finansiranja političkih stranaka, ali i efikasnosti krivičnih istraga u slučajevima korupcije.

Cilj ovih misija nije prvenstveno provera da li je Srbija tačno odgovorila na Upitnik EK već detaljna analiza suštinskih oblasti. Svrha je da se otklone svi nedostaci u reformama, kako bi EK dala pozitivno mišljenje u vezi sa kandidaturom Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Nakon poseta Beogradu, misije podnose izveštaj Evropskoj komisiji, a evropski komesar za proširenje Štefan File je nedavno u Briselu izjavio da bi mišljenje Brisela o kandidaturi moglo biti izneto u godišnjem izveštaju o napretku, 12. oktobra.

Pitanje azilanata

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić razgovaraće danas sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom o belom šengenu. Đelić kaže da je sa ulaskom Albanije i BiH uz Crnu goru i Srbiju na beli šengen konstatovano povećanje broja azilanata.

- Moramo našim evropskim partnerima da poručimo da nećemo dozvoliti da manjina ugrozi slobodu svih. Informisaću Vestervelea da će Vlada Srbije formirati interresornu grupu za praćenje uslova sporovođenja belog šengena i da Srbija nastavlja dobar trend zabeležen u poslednja dva meseca kada je broj zahteva za azil u Nemačku značajno opao. Ne treba se zavaravati jer Holandija i Francuska su formalno pokrenule promenu uredbe vezanu za beli šengen, a koja bi trebalo da bude usvojena do kraja godine. Ona bi trebalo da omogući jednoj, bilo kojoj zemlji članici Šengena da zatraži privremeno zaustavljanje bezviznog režima za onu zemlju iz koje dolazi veliki broj zahteva za azil - ističe Đelić.

Povezane vesti: File: U novembru upitnik za Srbiju

Nastavak na Blic...