Izvor: S media, 16.Nov.2011, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd mora da nađe jače „advokate“
Takozvana diplomatska ofanziva Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU teško da će biti uspešna, jer se glavne odluke o Evropi trenutno donose u samo dva centra - Berlinu i Parizu, a kada je reč o nama pre svega u Berlinu, kaže za Danas Ognjen Pribićević, nekadašnji srpski ambasador u Nemačkoj.
Ana Trbović, direktorka Centra za evropske integracije i javnu upravu Fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), za Danas dodaje da će decembarska odluka o kandidaturi umnogome zavisiti i od toga koje će zemlje biti spremne da igraju ulogu „advokata Srbije“, a da je problem Beograda to što među svojim advokatima nema jake igrače.
Jedna od diplomatskih aktivnosti u lobiranju za odluku o statusu kandidata je i današnja poseta predsednika Borisa Tadića Londonu. Pribićević navodi da je ova poseta bitna jer je Velika Britanija jedna od četiri najjače evropske zemlje, koja se u principu zalaže za proširenje EU.
Kacin: Srbija prespora za EU
File za dodelu statusa kandidata Srbiji
Dežer: Nastavak dijaloga - što pre!
On kaže da je izjava Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU, da „veruje u liderske sposobnosti“ Tadića i njegove mogućnosti da „u interesu naroda odlučuje“, samo deo pritiska koji dolazi iz EU da se sedne za pregovarački sto s Prištinom. Pribićević kaže da će taj pritisak biti nastavljen i da najveći dolazi iz Nemačke.
Ana Trbović izjavu Eštonove doživljava kao diplomatsku jer, kako objašnjava, visoka predstavnica EU u svojim izjavama retko izlazi iz okvira stavova koje zastupaju sve države članice.
"Političku težinu imaju reči nemačke kancelarke Angele Merkel i ostalih državnika jakih zemalja EU", navodi Trbović.
Upitana kako će odluka biti doneta 9. decembra u Savetu EU, ako je poznato da se odluke donose konsenzusom, a Srbija protiv sebe ima najmanje Nemačku, sagovornica Danasa kaže da se to rešava kompromisima.
"Jedna država učini ustupak u jednoj oblasti, da bi dobila u drugoj. Ukoliko Nemačka napravi kompromis, to neće izgledati kao popuštanje, jer se u obrazloženju odluke uvek može napisati da za sledeći korak treba učiniti još nešto. Ima dovoljno stepenica oko kojih EU može Srbiji da postavlja uslove. Mi ih zovemo dodatni, a u stvari su uslovi iz Kopenhagena, koji se samo mogu široko tumačiti", zaključuje Ana Trbović.
(Danas)
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
