Izvor: Story, 08.Feb.2015, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luna Lu: Volela bih da se razgovori o lepom vrate u modu
Komentarišući kako zamišlja svog idealnog gledaoca, autorka emisije Talija - osam minuta o sreći opisuje na koji način ju je osećanje potpunog beznađa inspirisalo da osmisli ovaj prvi YouTube šou-program na našem tržištu
Luna Lu, foto: Milenko Miklja
Evidentno je da teme poput onih kako da budemo srećni i na koji način da prepoznamo sopstvene potrebe u savremenom dobu postaju sve aktuelnije kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << u međuljudskim razgovorima, tako i umetničkim delima i sličnim situacijama kad se razmenjuju mišljenja. Ono što je takođe očigledno jeste i to da za takve polemike nema dovoljno prostora u medijima. Zbog toga je diplomirana producentkinja kulture, kolumnistkinja, komentatorka društvenih zbivanja i beogradska ikona različitosti Suzana Zlatanović (44), poznatija kao Luna Lu, odlučila da u spomenutom prostoru malo izmanevriše, dajući mu neočekivanu svežinu. Od 19. januara gledamo je u emisiji čiji je cilj da ponudi neke odgovore na pitanje: šta mogu da učinim da budem srećan?
Story: Često se u kolumnama koje pišete osvrćete na čovekovu poziciju u odnosu na želje, potrebe i očekivanja. Šta ste rekli sebi u trenucima kada je 2015. smenjivala 2014. godinu?
- Slušala sam nove Madonine pesme kod kuće, ove što su procurile i bilo mi je veoma zabavno na Facebooku. Onda me je zvala drugarica, rekla da je ispred zgrade i kako moram da krenem. Zaigrala sam se i uopšte nisam shvatila da je vreme za izlazak na minus 20. Obukla sam helanke za zumbu, običnu belu majicu i džemperčinu i krenula kao do samoposluge. Oko mene na dočeku svi su bili neverovatno doterani i ta situacija bila mi je dosta smešna. Nisam ukapirala ni da je ponoć, ali potrudila sam se da samo jednu stvar sebi poželim, da ove godine uzmem psa. Znate onog mopsa Jodu što misli u grafitima po Beogradu, e pa želim njegovog potomka.
Story: Ono što je izvesno jeste da ste početak godine uzeli kao idealan za start emisije Talija - osam minuta o sreći. Reč je o nečemu što je okarakterisano kao prvi YouTube šou na ovom podneblju. Zbog čega je reč šou u centru tog koncepta?
- Reč šou dominantna je u reklamnoj kampanji koju su kreirali stručnjaci, a u konceptu samog serijala glavnu ulogu ima reč sreća. Kod nas je toliko reči devalviralo, ali sreća je netaknuta. Volela bih da se vrati u modu, da se o njoj priča, da postane startna pozicija razmišljanja o svom životu. Šta mogu da učinim da budem srećan?
Story: U tom smislu, šta je vaša talija?
- Osim što u slengu znači sreća, Talija je i boginja pozorišta, a ja se u njenom hramu, dakle u teatru, osećam kao na najsigurnijem mestu na svetu. Što se tiče predmeta koji donose sreću, imamo jednu epizodu u kojoj će nam sagovornici otkriti svoje talične predmete. U špici je dosta mojih talija, jedino nisam ponela jednu runu koja ispunjava želje. Ta runa ne voli da se slika.
Story: Emisija je zamišljena tako da vaši sagovornici koji dolaze iz različitih društvenih okvira govore o običnim i svakodnevnim stvarima, tačnije o pojmu sreće. Jeste li se na tako nešto odlučili zbog toga što u medijima manjka razgovora o nečemu što je normalno?
- Apsolutno. Ovde se svi bave megalomanskim temama, svi imaju mišljenje o njima. Političari su do te mere prisutni u medijima, bavimo se društvenim fenomenima, a teme svakodnevnog života potpuno su izvan registra.
Story: Talija se prikazuje na YouTube kanalu. Smatrate li da takav način prezentacije određenog sadržaja može da bude ili već jeste model za koji kreativni ljudi treba da se hvataju?
- U digitalu je budućnost. Sve je moguće na mreži i ovo je toliko inspirativan period jer se sada kreiraju pravila i ispituju neverovatne mogućnosti. Svog idealnog gledaoca zamišljam kao nekog ko gledajući Taliju na svom telefonu, tabletu ili računaru čini nešto samo za sebe. Kao kockica čokolade koja vas čeka na jastuku u nekom dobrom hotelu, u omiljenom gradu.
Story: Tvrdite da je iza vas poprilično težak period u životu koji vas je na neki način i motivisao da osmislite novu emisiju. Ako bismo na trenutak zamenili uloge i vas stavili u poziciju gosta emisije, možete li da nam opišete šta je najvažnije što ste naučili o sreći, ljubavi, gubicima i dobicima?
- Kažu da nesreća nikad ne dolazi sama. Meni se nekoliko veoma teških životnih situacija desilo zaredom i moram priznati da sam u jednom momentu bila baš zabezeknuta. Nisam imala pojma kuda da krenem, plašila sam se da donesem bilo kakvu odluku, ma istraumirano biće. Znate, ovde se vrlo malo priča, na primer, o tome šta je sve mobing, koliko na tvoje zdravlje utiče strah od otkaza, šta našoj psihi čine nezdrave radne sredine, a to bi morala da bude jedna od glavnih tema s obzirom na uslove života u ovoj zemlji. Napisala sam kolumnu o tome kako sam dala otkaz i dan-danas mi prilaze devojke i kažu mi da tekst nose u novčaniku i stalno se podsećaju kako mogu da odu. Kada sam počela da radim na sebi i tražim način kako da izađem iz haosa u kome sam se našla, išla sam na razne radionice, počela sam da tragam za formatima na internetu koji su mi pomogli i tako mi je palo na pamet – a zašto mi ovo ne bismo imali na srpskom jeziku s našim ljudima. Znate, kada ste u problemu i neko vam kaže da će to proći, da je rešivo, a pritom je bio u istoj toj situaciji – vama je već bolje.
Story: Šta je ono što trenutno čitate i slušate?
- Oduševljena sam pojavom grupe Artan Lili. Skoro nisam čula nešto tako osvežavajuće na našem jeziku i pevljivo kao Ako stanemo tu, a s uživanjem čitam Revoluciju Rasela Brenda, on mi je veoma zabavan tip. Volim da gledam i njegov serijal Trues. Od bioskopske ponude preporučujem vam Travelator, odličan domaći film koji je nazapaženo i tiho prošao među gledaocima, a zaslužuje ovacije.
Razgovarao: Stefan Tošović
.jpg)
