Izvor: JužneVesti.com, 17.Jun.2015, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vekovima čuvani simboli pirotskog ćilima još zagonetka

Prema tajni koju su bake mladim tkaljama prenosile tek u starosti, pirotski ćilim pet vekova odoleva vremenu i nosi simbole koji, kažu predanja i legende, imaju moć da otklone negativnu energiju, sačuvaju porodičnu slogu i zaštite vlasnika.

One su to znanje u tajnosti predavale mlađima, i to tek u starosti. Tradicionalni ćilim je zapis u slici, a kako su tkalje zatim vekovima osmišljavale i dodavale sopstvene ukrasne i dekorativne šare bez značenja, ćilimi novijeg datuma >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << su se po rasporedu šara samo prepisivali od davno urađenih ćilim – kaže Slavica Ćirić iz Pirota.

Opčinjenost ćilimom, koju je osetila još kao dete, teško da može da objasni.

Sećam se da je mama sklanjala ćilime od nas, dece, ali sam ja jedan uzimala uvek kad bi ona negde otišla i dugo gledala u šare. Onda sam ga vraćala na mesto da se ne primeti – seća se Slavica.

Potpuno veruje u predanje da ova tkanina, istkana uz sate i sate rada tehnikom klečanja, zaista ima čudotvorne moći, kako kaže legenda koja se prenosi pokolenjima.

Od davnina je poznato da pirotski ćilim otklanja negativnu energiju iz prostorije i zrači pozitivnom, to je njegova tajna, zato je i mističan. Šare na njemu nisu slučajne. Legenda koja se prenosila s kolena na koleno kaže da su to simboli su za zaštitu čoveka od čoveka, ali i za zaštitu čoveka od negativne energije iz okruženja – priča Slavica.

Tako “kornjača”, na primer, označava dug i srećan život u blagostanju i simbol je jedinstva u porodici u kojoj svako zna svoje mesto. Označava i plodnost žene, tako da ćilim standardnih dimenzija uvek ima 9 ovakvih šara.

“Gugutke” donose radost i sreću, a često se pojavljuju sa “vraškim kolenom”, mističnom šarom koja ima “treće oko”. Ono, kaže legenda, prati vlasnika na daljinu, čuva njegov dom i ne dozvoljava da mu se čine loša dela.

Zbog verovanja da je tradicionalna šara simbol iz perioda nastanka čovečanstva, jako je važo uraditi je baš kako treba u izvornoj veličini i izvorno oblika, stavljajući je tamo baš gde i kako treba, bez modifikacije – naglašava Slavica.

Čak 95 takvih šara - simbola za uspeh u poslu, brzo napredovanje, snagu i energiju za muškarce i lepotu duha i tela, sa više od 120 elemenata obuhvaćeno je Elaboratom sa vrlo strogim kriterijumima na osnovu kojih je pirotski ćilim pre 13 godina dobio zaštitu Geografske oznake porekla imena “Pirotski ćilim”.

Nakon što je pirotsko ćilimarstvo pre 3 godine upisano u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, ćilim je postao jedinstven u Evropi kao proizvod sa dve zaštite jer je, osim geografskog porekla, zaštićeno i samo umeće tkanja.

Sve to propisuje jasna i stroga pravila koja tkaljama u radionici “Damsko srce” ne padaju teško.

Uz napregnute oči, precizne i brze poteze prstiju i sabijanje niti alatkom koja se zove tupica, ćilimarkama treba čitav mesec, odnosno 22 radna dana uz osmočasovno radno vreme da naprave manje od jednog kvadratnog metra ćilima, preciznije oko 80 kvadratnih centimetara.

Ako se poštuje standard, nemoguće je brže. Radimo isključivo sertifikovani ćilim, poštujemo stroge kriterijume iz elaborata i standard po kom je zaštićen – kaže Slavica.

Međutim, pošto jedna od odlika pirotskog ćilima onemogućava njegovu industrijsku proizvodnju, mnogi je smatraju najvažnijom.

Kod naših ćilima ne postoji naličje, a pošto ljudi do sada nisu izumeli mašinu koja tka dva lica i pored toga što su otišli u svemir, zasada se može izrađivati samo ručno – priča Slavica.

Tkalje u radionici kažu da je ovaj zanat ništa drugo do matematički proračun.

Svaka šara ima svoju dimenziju. Osim u centimetrima, izražava se u broju niti osnove, zna se udaljenost jedne šare od druge i njihov raspored – objašnjavaju ćilimarke dok rade za vertikalnim razbojem.

Za ćilim širine metar i po one tkaju među hiljadu niti.

I baš kao što je i od samog nastanka bio namenjen ljudima “od posebnog značaja”, i danas su najčešći kupci pirotskog ćilima oni dobrostojeći.

Kako pričaju u radionici, svoj proizvod su ipak prilagodili vremenu u kom živimo.

Zato izrađujemo manje ćilime koji su pogodni kao nadstoljnjaci ili podmetači i mogu se kupiti i za oko hiljadu dinara, dok za veće treba izdvojiti do nekoliko desetina hilljada. Cena ćilima zavisi od zanatskog kvaliteta, složenosti šare i od toga da li je reč o sertifikovanoj proizvodnji ili domaćoj radinosti – priča Slavica.

Javljaju se unapred, pa imamo i listu čekanja. Treba da ispoštujemo želju naručioca, ali da je uskladimo sa elaboratom - da uradimo šaru koja se njemu sviđa na dimenziji koja mu je potrebna, a obavezno pitamo i koja je namena da nju uskladimo sa simbolom – objašnjava Slavica.

Kolika god cena ćilima bila, onaj ko uzme u obzir da je njegova garancija trajnosti duga čitav vek, teško da je može smatrati previsokom.

Nastavak na JužneVesti.com...