Izvor: JužneVesti.com, 13.Jun.2016, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplički višnjari: Sramna otkupna cena
Topličke proizvođače koji imaju zasade čuvene oblačinske višnje, pored bolesti “žilogriz” koja je prethodnih godina desetkovala zasade, ove godine je “pogodila” i niska otkupna cena koja na početku berbe iznosi 30 za drugu i 40 dinara za prvu klasu.
Poljoprivrednici u Toplici tvrde da će se lakše izboriti sa bolešću “žilogriz” koja je desetkovala njihove zasade višanja, nego sa, kako kažu, monopolistima koji po sramnoj ceni otkupljuju ovogodišnji rod.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << />
Kada se uzme u obzir da berači uzimaju od 10 do 15 dinara, praktično proizvođačima ostaje oko desetak dinara po kilogramu.
Najveću zaradu za naš proliveni znoj imaju otkupljivači i hladnjačari. Za godinu, dve, oni uzmu više para nego mi za ceo život – kaže Saša Stanković, poljoprivrednik iz Stare Božurne.
Računica je po njemu jasna jer kada, kako navodi, plati berače 15 dinara za kilogram i oduzme šta je uložio tokom obrade, ne da neće imati zaradu, već će biti u minusu.
Poljoprivrednici su nezadovoljni i reakcijom države koja nikako da utvrdi zaštitnu cenu pre početka berbe ispod koje otkupljivači i nakupci ne mogu da ucenjuju proizvođače.
Ceo Toplički kraj je poznat po višnji i šljivi, ali ćemo, po svemu sudeći, morati da se orijentišemo na druge kulture od kojih takođe nećemo imati veliku zaradu, ali barem ćemo imati manju štetu – dodaje Stanković.
Da je niska otkupna cena, slažu se i otkupljivači. Ipak, oni tvrde da je otkupna cena jako loša i da su proizvođači opravdano nezadovoljni, ali da je ove godine kvalitet višnje znatno lošiji.
Cena zavisi od tržišta, ali ne verujem da će biti manja od 40 dinara. Višnja je ove godine dobro rodila, međutim, kvalitet je loš. Uz to, izgleda da je došlo vreme da i hladnjačari ove godine nešto zarade – kaže jedan od otkupljivača.
Na teritoriji prokupačke opštine, gde se procenjuje da je pod zasadom višnje oko 2.000 hektara, gotovo 50 odsto stanovništva se bavi i preživljava od poljoprivredne proizvodnje i to najviše od voćarstva i uzgoja višnje i šljive.
