Izvor: JUGpress.com, 12.Okt.2019, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamara Skrozza dobitnica nagrade Fondacije Katarina Preradović
BEOGRAD
(Cenzolovka)
Novinarka Vremena i stalna saradnica agencije FoNet i Cenzolovke, Tamara Skrozza, ovogodišnja je dobitnica nagrade Fondacije Katarina Preradović, koja se dodeljuje za novinarsku hrabrost, izuzetnost i doslednost.
Obrazlažući odluku, predstavnik Fondacije Velimir Ilić istakao je da Tamaru Skrozzu, baš kao i Katarinu Preradović, odlikuje nepristajanje na ćutanje, objavli je Cenzolovka.
Pored ilića, na svečanosti povodom dodele >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << nagrade govorili su i dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, i novinar Srđan Škoro.
Priznanje je 2017. godine ustanovila Fondacija „Katarina Preradović“, a nagrada se dodeljuje za ispunjavanje visokih profesionalnih i etičkih standarda, profesionalni integritet i doprinos u razvoju društva.
Prethodni dobitnici tog priznanja bili su Marko Somborac i Predrag Blagojević.
Katarina Preradović je bila jedna je od najuticajnijih ekonomskih novinara i veliki borac protiv korupcije, koja je najveći deo karijere pisala za nedeljnik NIN i dnevne novine Blic.
Govor Tamare Skrozze prilikom dobijanja nagrade prenosimo u celini:
„Nisam poznavala Katarinu.
Znala sam je kao novinarku, znala sam kako i šta radi. A onda, kada je otišla – od njenih sam drugarica čula mnogo priča o tome kakva je bila. Tamara, Antonela, Tanja i Vera u različitim su mi situacijama opisivale kako se strasno borila za svoje priče, svoje prijatelje i svoje principe; koliko je jak bio taj sjaj kojim je obasjavala prostore u kojima se kretala i ljude kojima je bila okružena.
Činjenica je da, kad god nam ode neko od naših kolega i koleginica, pričamo sve najlepše o tom nekom, ali ovo je bilo zaista neobično: toliko, da sam svojim ličnim i profesionalnim propustom smatrala to što nisam upoznala osobu koja je stajala iza poznatog imena.
Zato me je, između ostalog, vest da ste mi ukazali ovakvu čast – posebno pogodila i posebno mi je značajna.
Novinarska hrabrost, izuzetnost i doslednost vrline su koje se danas retko sreću, pa smo verovatno zbog toga i tu gde smo: pod nezapamćenim političkim i ekonomskim pritiscima, izloženi pretnjama, totalno nesolidarni među sobom, ponekad potpuno neopravdano ‘puni sebe’, ali i podložni različitim ‘dilovima’ s političarima, biznismenima i interesnim grupama.
Zato nas građani i građanke posmatraju s nepoverenjem i u svim anketama tvrde da smo među najkorupitivnijim i manipulacijama najviše sklonim profesijama.
Ne govorim pritom samo o novinarima, urednicima i vlasnicima medija, koji su pristali da otvoreno budu sluge režima. Govorim i onim takozvanim ‘našima’: istim onim s kojima se sukobljavala Katarina, istim onim s kojima se sukobljavamo svi mi; onima koji su licemerni i u životu, i u radu; onima koji zarad plate, projekta, nekog važnog poznanstva ili pak puke sujete i potrebe da ‘budu prisutni’, gaze preko svega onoga zbog čega smo ušli u novinarstvo, a kasnije uništili svoju privatnost, zdravlje ili – život.
Uprkos svemu tome, i dalje verujem da je potrebno biti hrabar – ne da postaviš pitanje, ne da napišeš pošten tekst ili uradiš pošten intervju, već da koliko toliko dignute glave izdržiš posledice i platiš ceh.
I dalje verujem da je potrebno biti dosledan – jer ako zarad sopstvene udobnosti odustanemo od principa, ni ovaj naš posao nema nikakve svrhe. Umesto njega, mogli smo onda da odaberemo da se u životu bavimo nečim daleko komfornijim i isplativijim.
U današnje vreme – a vremena su nam nekako sve gora i teža – mislim da su principi zapravo važniji od svega, jer su upravo principi ono što našu profesiju čini tako izuzetnom, kompleksnom i važnom.
Ne možemo danas biti novinari, a služiti i saginjati se pred svakim ko nam to kaže.
Ne možemo biti novinari, a pristajati da igramo uloge statista u svim podmuklim predstavama različitih političkih grupa. Ili, možda još gore, ćutati u trenucima kada te političke grupe razmatraju našu sudbinu, a nama onemoguće ne samo da učestvujemo u razgovoru – nego i da radimo svoj posao.
Ne možemo se odricati vrednosti koje bi kao novinari, po pravilu, trebalo da zastupamo.
Katarina Preradović se tih vrednosti nije odrekla do svog zadnjeg dana i zadnjeg udisaja.
Daću zato sve od sebe da opravdam vašu veru i vaše poverenje, i truditi se da svakog dana, do samog kraja, sledim njen i primer drugih kolega koji se nikada nisu obrukali, nikada poklekli i nikada zaćutali“.
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
