Izvor: KMnovine.com, 20.Jan.2016, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti Jovan Krstitelj
Sabor svetog Jovana je 20. januara (7. januara) zato što je, pri Bogojavljenju, tj. Krštenju Hristovom, 19. januara (6. januara) najvažniju ulogu imao Jovan kao Krstitelj, pa mu se odmah po Krštenju dan i posvećuje.
20. januar / po starom, 7. januar
Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i Njegov rođak, po telu, jer je majka Jovanova bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharija, a >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << majci njegovoj bilo je ime Jelisaveta.
Kad se navršilo vreme da se ispune reči arhanđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan. Kada je, po tadašnjem običaju, trebalo izvršiti obrezivanje i dati ime detetu, rodbina počne navaljivati da se detetu da očevo ime; ali najzad upitaše i oca, da čuju da li se on slaže. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:
„Neka mu je ime Jovan!“, i čim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poče govoriti. Zaharije proreče da će to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put.
Još od rane mladosti sveti Jovan je vodio usamljenički, pustinjski život. Živeo je u pustinji, u predelima oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom proročkom prizivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima i medom od divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strahopoštovanje svojom pojavom.
Sveti Jovan poče otvoreno propovedati i govoriti protiv ljudskih mana i nevaljalstava i pozivati ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio neobičan, još neobičnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo.
Kada se Jovan pročuo, počeše kod njega dolaziti ljudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete. Tako ga neki zapitaše: „Šta treba da radimo pa da zadobijemo milost Božiju?“, a on im odgovori: „Ko ima dve haljine, neka jednu dade onome ko nema ni jednu, a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo“.
Mitari, carinici, upitaše ga šta njih savetuje, a on im reče: „Ne preopterećujte narod dažbinama, već naplaćujte onoliko koliko je po zakonu“.
Vojnike je podučavao da ne tiranišu, već da štite narod, a učene ljude onog vremena, tzv. fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudrošću i gospodstvom, prekorevao je rečima:
„Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time što ste potomci Avramovi, jer vam kažem, da Bog može i od kamenja ovog stvoriti decu Avramovu. Pogledajte! eno sekira stoji kod korena drveta, i svako drvo koje ne rađa dobra roda, odseći će se i u vatru baciti!“
Mnogi su mislili da je Jovan obećani Mesija, a neki pomisliše da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oživeo, pa ga upitaše:
„Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?“, a on odgovori: „Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji“.
Onima koji ga pitaše: „Jesi li ti Mesija ili drugog da čekamo?“, Jovan odgovori:
„Ja vas krštavam vodom, ali Onaj što ide zamnom, jači je od mene, ja nisam dostojan da mu odrešim kaiša sa Njegove obuće, On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem“.
Jovan je krštavao svakoga ko se kajao, u reci Jordanu i to se njegovo krštenje nazivalo i krštenjem pokajanja, ali ne i oproštenja grehova.
U to vreme i Isus je počeo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, reče:
„Gle, jagnje Božije, koje uze na sebe greh sveta.“
Jovan je imao i svoje učenike Andreja i Jovana Zavedejeva, te oni, čuvši ovakve pohvalne reči Jovanove o Isusu, pođu za Hristom, da čuju Njegovu pouku i ocene njenu vrednost. Kada su se uverili da je Isus zaista Bogom obećani Mesija, ne samo da su prestali biti Jovanovi učenici i pridružili se Hristu, već su u društvo Isusovih učenika pridobili i Simona - Petra, brata Andrejinog, i Filipa i Natanaila, nazvanog Vartolomej, i druge.
U to vreme dođe i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se začudi pa mu reče: „Ta Ti mene treba da krstiš, a Ti dolaziš da ja krstim Tebe?“ Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti.
Razvrat rimskog društva beše u to vreme dostigao vrhunac. Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje (dve oblasti u Palestini) ode jednom u goste svome bratu Filipu, koji je takođe bio carski namesnik u drugoj oblasti, i tu se zaljubi u Filipovu ženu Irodijadu, svoju snahu, i ona u njega. Irod otera svoju ženu, koja je bila kći arapskog cara Arete i uze za ženu Irodijadu, koja mu dovede i svoju kćer Salomiju. Sve je ovo bilo još za života Filipova.
Braneći pravdu Božiju, Jovan počne protestovati i javno izobličavati ovakav postupak. Irod najpre nije smeo napasti Jovana, jer ga je i sam poštovao, a plašio se i pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplašio pa pustio. Međutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smišljala kako da ga ubije.
Jednom pozva Irod na proslavu dana svog rođenja sve svoje vojvode i činovnike i priredi veliko slavlje. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom među njih izađe vitka i lepa Salomija, započe da igra i veštom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspoloženje, da Irod, razdragan do ludila, obeća da će joj kao nagradu dati šta god zatraži, ma i pola carstva i svoje obećanje zakletvom potvrdi.
Devojka, ne znajući šta bi zatražila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelja, i nauči svoju kćer da zatraži Jovanovu glavu na tanjiru!
Kad je Solomija rekla Irodu šta želi, on se trže i zamisli, htede da odustane od datog obećanja, ali pomisao da se carska reč, makar i ovako lakomislena, ne poriče, naredi da dželat ode u tamnicu i poseče Jovana Krstitelja. Dželat ode i predade devojci glavu Pretečinu na tanjiru, koja je kao poklon predade svojoj majci.
Tako je završio svoj život sveti Jovan Krstitelj, na dan 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), koga dana je određen praznik pod imenom Usekovanje, tj. Usecenje glave Jovana Krstitelja. Taj dan se provodi u strogoj uzdržljivosti i postu.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravižnosti, istine i poštenja.
Tropar, glas 2.
Pamjat pravednago s pohvalami, Tebje že dovljejet svideteljstvo Gospodnje Preteče, pokazalbosja jesi vo istinu i prorokov čestnjejši: jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi Propovjedanago. Tjemže za istinu postradav, radujasja, blagovjestil jesi i suščim vo adje, Boga javljšagosja plotiju, vzemljuščago grjeh mira, i podajuščago nam veliju milost.
Tropar, glas 2.
Spomen pravednikov je s pohvalama, a Tebi je dovoljno svedočanstvo Gospodnje, Pretečo, jer si se pokazao zaista časniji od proroka, kao onaj koji se udostojio da krsti u vodama Propovedanog. Zato, za istinu postradavši, radujući se blagovestio si i onima u adu, Boga javljenog u telu koji uzima greh sveta i daruje nam veliku milost.
Kondak, glas 6.
Plotskago Tvojego prišestvija ubojavsja Jordan, strahom vozvraščašesja: proročeskoje že služenije ispoljnaja Joan, trepetom sprjatašesja: angelskija čini užasahusja, zrjašče Tja vo strujah plotiju kreščajema: i vsi suščii vo tmje ozarjahusja, vospjevajušče Tja javlšagosja, i prosvjetivšago vsja.
Kondak, glas 6.
Telesnog Tvog dolaska uplašivši se Jordan, sa strahom se vraćaše: proročko služenje ispunjavajući Jovan sa trepetom oklevaše: angelski činovi biše zaprepašćeni, gledajući te u reci kako se telom krštavaš: i svi koji su u tami ozariše se, opevajući Tebe javivšeg se, koji sve prosvećuje.
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
