Izvor: JUGpress.com, 23.Jan.2023, 17:46
Prva brana zaštite ličnih podataka smo mi sami
NIŠ
Praćenje sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnoti u Republici Srbiji, manjkavost Zakona, kakvo je stanje o zaštiti podataka o ličnosti kod nas, gde smo mi to u Evropi, čime se bavi poverenik, kako štiti ta prava i pravo na slobodan pristup informacija od javnog značaja i naravno, kako da građani ali i ostali upoznaju ovo pravo i kako da se podigne njihova svest kada je u pitanju zaštita njihovih ličnih podataka ali i da se podigne svest rukovalaca podataka o potrebi >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i načinima zaštite ovog prava, teme se o kojima se diskutovalo na prvoj panel diskusiji u nizu od 15 planiranih a koja je održana u Nišu. Panel diskusije koje će u sklopu projektne podrške biti realizovane u narednom periodu posebno su značajne za podizanje svetsi šire javnosti i informisanje građana.
Podrški otganizaciji panel diskusiji pružio je projekat „Jačanje vladavine prava u republici Srbiji“ zajednički finansiran od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku sradnju i razvoj. Za implementaciju projektin aktivnosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti zadužen je GIZ.
„Krenuli smo sa ovim veoma odgovornim zadatkom sa idejom kako da kod građana probudimo svest i potrebu da štite svoje lične podatke što je posebno značajno u današnje vreme ubrzanog razvoja i digitalizacije i veštačke inteligencije kada su lični podaci građana uključeni na jedan drugi način koji do sada nije postojao. Moramo svakodnevno da radimo na tome kako bis mo svi bili zaštićeniji i mirnije spavali“, istako je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinković.
Prema njegovim rečima problema u ovoj oblasti ima više i zbog toga je pokrenut postupak izrade strategije zaštite podataka u Republici Srbiji. Sa izradom strategije se krenulo 2020/2021.godine i dosta se odmaklo. Nacrt teksta strategije je odrađen i ona će biti doneta do prve polovine ove godine i da će pokrivati period do 2030.godne.
„Jedan od aspekata donošenja strategije su i izmene i dopune Zakona. Naš Zakon jeste gramatički u potpunosti usaglašen sa propisima Evropske unije ali, na žalost, nije prinjiv, nije jasan, nije precizan i neke stvari moramo da regulišemo. Neka pitanja nisu ni dodaknuta ili su tek samo dotaknuta moramo da rešimo. Primera radi naš Zakon uopšte ne objašnjava i ne reguliše obradu bimetrijskih podataka uopšte, posebno obradu podataka putem video nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lika o čemu se poslednjih meseci puno priča. Ima još puno manjkavosti i moramo raditi na tome. Idemo korak po korak. Donosimo strategiju, menjamo zakon i jačamo kapacitete poverenika da može bolje da štiti ova prava“, istako je Marinković.
Podizanje svesti građana čiji se podaci obrađuju je od posebnog značaja.
„Prva brana zaštite ličnih podataka smo sami mi. Mi moramo da štitimo svoje podatke, mi moramo da znamo kome treba da ih damo, kome to moramo, a kome možemo i koje podatke da uskratimo. Posebno se to odnosi na društvene mreže, ili on lajn kupovine i slično. Nekako građani olako daju svoje podatke kako bi dobili sitnu korist ili naručili neku robu, uslugu. Potrebno je uvek razmisliti o tome koji podaci su u koju svrhu potrebni“, potencira Marinković.
Dodaje da građani posebno dobro moraju da razmisle šta daju, da li te podatke moraju i treba da daju i koliko im se to na duže staze isplati.
„Ono što se previđa to je da su naši podaci postali moderna valuta. Našim podacima se trguje. Najbogatiji ljudi na svetu su vlasnici društvenih mreža koji svoje usluge, uglavnom, nude besplatno. Oni trguju našim ličnim podacima tako što neko od nas ode na neku društvenu mrežu damo podatke u jednom cilju, za jednu svrhu, a onda krenu razne kompanije da nas opsedaju i da nam šalju ponude pošto su vas profilisali pa znaju šta jedete, šta pijete, kuda se krećete i kakvu odeću nosite“, objašnjava Marinković.
O tome kome su građani dužni da daju svoje lične podatke regulisano je Zakonom i to mogu da urade nez bojazni. Posebno ako se to radi neposredno, pa i preko E-portala, E-uprava, E-zdravlje, E-dnevnik.
„Ali, poenta je uvek u tome da građani provere koji se podaci traže i koje podatke oni daju. Primera radi ako građani naruče onlajn nešto da im se donese na kućnu adresu logično je da se da kućna adresa, broj telefona da vas nazovu i ime, ali nećete dati matični broj ili broj tekućeg računa. To je previše i to nikome ne treba“, zaključio je Marinković i dodaje da se, kada građani posumnjaju da neko nezakonito obrađuje njihove podatke, uvek obrate rukovaocu podataka. Ako on ne da odgovor ili odgovor nije zadovoljavajući potrebno je da se građani obrate povereniku.
U Nišu će se organizovati i trening za rukovaoce zaštite ličnih podataka, kaže Petar Antić, savetnik za vladavinu prava. „U planu je organizovanje i međunarodna konferencija na kojoj će učestvovati i eksperti iz različitih zemalja, a tema konferencije biće biometrijski podaci i kamere za prepoznavanje lica, a sve sa ciljem da se vide iskustva iz drugih zemalja kako bi se propisi u Srbiji uskladili sa njima a i unapredili u ovoj oblasti. Ova aktivnost je definisana akcionim planom za poglavlje 23, a sve aktivnosti koje projekat podržava jeste implementacija akcionog plana za poglavlje 23 i na taj način se Srbija osnažuje u pristupanju Evropskoj uniji“, kazao je Petar Antić.
3
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
