Izvor: KMnovine.com, 07.Avg.2015, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva Liturgija na žrtvenoj Gori samokovskoj
Gora Karmil, bila je glavno mesto služenja lažnom bogu Vaalu u vreme starozavetno u Izrailjskom carstvu.
Posle tri ipo godine od početka suše, kada je nebo po molitvi sv. proroka Ilije bilo nad Izrailjem zatvoreno, prorok Ilija je prizvao cara izrailjskog Ahava, narod i žrečeve lažnog boga Vaala na gori Karmel. I rekao je narodu: "Još dugo li ćete hramati na obe noge. Ako je Gospod zaista Bog, onda sledite Njega. A ako je Vaal bog, Vaala sledite.»
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << />
Tako je govorio Ilija Ahavu jer je ovaj dvojedušni car bio istovremeno poklonik i istinskog Boga i lažnog boga, demona Vaala. Tako nekada, tako i sada. Kao što se istinski Bog, Sveta Trojica, ne može uklopiti u panteon lažnih ekumenističkih bogova, ni u vreme Starog Zaveta se istiniti Bog nije mogao uklopiti u panteon lažnih bogova. Istina nema ništa zajedničkog sa lažju.
Sveti prorok Ilija dokazao je na gori Karmil istinitost Boga svoga. Gospod je spalio njegovu žrtvu svespaljenicu ognjem sa nebesa, dok na žrtve žrečeva nije hteo da pogleda, i time pokazao da je blagovoljenje Božije na veri Ilijinoj, a ne na veri lažnih proroka koje je narod, posle ovoga čuda pogubio.
U to vreme posle dugotrajne suše počela je dugoočekivana kiša! Tako je prorok Ilija obratio mnoge Izrailjce Bogu (3 Car. 18).
Kiša, blagodatni dažd na srpskom Karmilu, gori Samokovu, izlio se na praznik Svetog Ilije 2015. leta Gospodnjeg. Tada je zasijala još jedna iskra blagočešća na zemlji Nebeske Srbije, Crkve Božije.
Nema, ili, teško bi se moglo naći u srpskim zemljama i dijaspori dostojnije mesto od gore Samokova za izgradnju hrama Gospodnjeg. Samokovo je mesto drugog Kosovskog boja, odavde je krenula osveta Svetog Kosova i povratak Kosova u naručje Srbije. Srpska vojska, čiji rovovi i dan-danas stoje nezakopani na Samokovskoj gori svedoci su strašne pogibije, strašne žrtve srpske vojske u borbi za oslobođenje Kosova. Samokovo je dobilo naziv «Srpska Plevna» zbog reke srpske krvi koja je ovde prolivena u toku oslobodilačkih ratova 1877-78.
Plevna ili Pleven je grad u Bugarskoj poznat po tome što je u borbi za oslobođenje ovoga grada od turske okupacije proliveno more ruske krvi, ruskih boraca koji su krenuli na Balkan da bi oterali turskog zavojevača i tlačitelja hrišćanske raje. Plevna je tako postala simbol strašne žrtve u borbi za slobodu hrišćana. Ona je zato i simbol ljubavi ruskog naroda prema balkanskim pravoslavnim hrišćanima, ali i simbol jedinstva pravoslavnih hrišćana i Božije milosti.
Simbol jedinstva, dakle, jer je Plevna oslobođena, tek zajedničkom akcijom ruske i rumunske vojske uz domaće bugarsko stanovištvo protiv Turaka; a simbol milosti, jer je tek posle velikih gubitaka kod Plevne Srbija dobila podršku od Rusije da otpočne dugoželjeni rat protiv Turske i time otpočne sa ostvarenjem svog petvekovnog sna o oslobođenju južne Srbije.
Pošto je more ruske krvi proliveno kod Plevne, proliveno je i more srpske krvi na Samokovu. Iako je turska vojska pokazala odlučan otpor srpskim oslobodiocima žrtva srpskih mladića na Samokovu nije bila uzaludna. Ova žrtva pokazala je volju i odlučnost da se i po cenu velikih žrtava oslobodi sveto Kosovo.
Čime su bili oduševljeni borci za Krst časni i slobodu zlatnu da polože tolike živote na gori ovoj česnoj, do nadahnutošću Kosovskim Zavetom i Verom svojom Pravoslavnom? Možda bi se kratkovidi um porugao ovoj žrtvi kao nečemu uzaludnom, ali oni koji poznaju duhovnost Pravoslavlja, znaju i princip zadobijanja Duha Svetoga: «Daj krv i primi duh». Takođe, sveti Maksim Ispovednik kaže: "Teologija bez Krsta jeste demonska teologija". Zato verujemo da je žrtva naših predaka na ovom mestu, ne samo doprinela oslobođenju dela južne Srbije – Pirota, Niša, Vranja i Leskovca 1878., i kasnijem oslobođenju Kosova, Metohije i Vardarske Makedonije, već da je na tajanstven način njihova žrtva i temelj ovoga što se danas čini u odbrani Vere pravoslavne. Do pre nekoliko meseci za ovu goru nije se ni čulo ni u bližoj okolini, a sada je ona postala gora poklonjenja i pobožnosti verujućih hrišćana.
GALERIJA FOTOGRAFIJA:
Dakle, sa blagoslovom episkopa Artemija Eparhije raško-prizrenske u egzilu, na dan svetog Ilije održana je prva Sveta Liturgija u novoosnovanoj katakombi u Samokovu, u blizini Kuršumlije, drevnog gradića sa nekadašnjim imenom «Bele Crkve», stare prestonice sv. Nemanje (Simeona Mirotočivog). Ovaj manastir-katakomba ERP u egzilu podignut je trudom vernog i čestitog naroda ovoga kraja Kosanice koji, iako materijalno i duhovno opustošen, želi da uloži svoje dve lepte u borbi za odbranu Pravoslavlja, znajući da je temelj svakoga dobra iskrena pobožnost i lično požrtvovanje.
Posebnu zahvalnost verni hrišćani ovoga kraju duguju porodici Ivić – braći Jugoslavu i Miloslavu, koji su prepoznali istinitost i iskrenost pobude vernih Kosaničana i sa radošću i pobožnim žarom ponudili svoju porodičnu kuću radi oformljenja nove katakombe. Za trenutnog nastojatelja postavljen je nastojatelj katakombe u Nišu protosinđel Jovan (Milojević) i briga o ovoj novorođenoj katakombi poverena je bratstvu niške katakombe Sv. Arhangela Mihaila. Tako su vernici iz Kosanice i Toplice koji su i dosada pokazivali revnost za blagočešće i Crkvu pravoslavnu u Niškoj katakombi, a pre egzila bili česti posetioci manastira Crne Reke, kao i manastira u Lepencu u kome je ranije bio otac Vasilija iz manastira-katakombe Semegnjeva koji je, takođe, ranije prišao Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu, dobili priliku da u čistoti, bez primesa ekumenističke jeresi nastave da ispovedaju svoju Veru na ovom istorijski značajnom području.
Liturgiji na praznik Sv. Ilije prisustvovalo je sedamdesetak vernika iz Kosanice, Toplice i Niša. Slavski kolač je ove godine pripremio domaćin ovoga doma Jugoslav Ivić sa bratom Miloslavom. Posle Svete Liturgije i rezanja kolača, kao i besede u kojoj je naglašeno značenje žrtve u našem duhovnom životu, kao i primer žrtve svetog novomučenika Haritona Crnorečkog i Arhangelskog, koji je poreklom iz ovog kraja, usledio je mali predah i trpeza ljubavi na kojoj je i brat Jugoslav pročitao kratko obrazloženje o tome šta ga je pobudilo da svoj dom preda ERP u egzilu i episkopu Artemiju. U svom slovu, brat Jugoslav, koji je vojno lice u penziji, je naveo svoje razočarenje zbog stradanja i rasparčavanja Srbije, kao i zbog pogrešnih vrednosti koje su danas u našoj otadžbini na ceni. Kao glavnu opasnost iz koje proističu sve negativne posledice i urušavanje srpskog društva, on vidi u globalizmu i ekumenizmu čije vrednosti na našim prostorima propovedaju razne nevladine organizacije, a prihvataju pojedinci koji bi trebalo da štite narod od ovakvih zabluda. Takođe, brat Jugoslav je naglasio i pogubni uticaj papizma na rastakanje srpskog društva.
Domaći i gosti iz Toplice i Niša koji su, takođe, dosta pomogli u utemeljenju nove katakombe, imali su radost da čuju i kratak program koji su pripremili najmlađi parohijani naših južnih katakombi. Posebno oduševljenje izazvao je guslar Novak Milenković iz ovoga kraja koji je nadahnuto odguslao pesmu o svetome Savi i o odbrani Vere pravoslavne.
Osim gore Karmil na kojoj je sveti prorok Ilija pokazao istinitost Vere u jednoga Boga starozavetnim otpadnicima, značajna je u njegovom životu i gora Horiv na kojoj je bežao u egzil od carice Jezavelje koja je želela da mu se osveti zbog Ilijinog ruganja idolosluženju. Gora Horiv postala je i mesto bogoviđenja u duvanju tihog povetarca. Ako se po jutru dan poznaje, žrtvena gora Samokovo, davaće takvu istu priliku i hrišćanima ovoga kraja i onima iz daleka, da u dihanju blagočestive molitve dođu do bogopoznanja i dalje budu utvrđivani na putu spasenja i večnog života koji je sveti prorok Ilija propovedao, žrtvujući se za svoj narod.
Napomena: Do Samokova, sela i istoimenog brda iznad same Kuršumlije (bivših Belih Crkava) dolazi se putem preko sela Kastrata. Skretanje za Samokovo od Kastrata se nalazi kod železničke stanice, odakle počinje makadamski put u dužini od oko 4 km.
Info služba ERP u egzilu
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
