Izvor: JUGpress.com, 05.Apr.2021, 08:58
Poljoprivreda: Bakteriozna plamenjača jabučastog voća
LESKOVAC
Zasadi jabuke u ovom periodu još uvek se nalaze u fenofazi mirovanja vegetacije, ali tokom vizuelnog pregleda zasada koji je potrebno sprovoditi svakodnevno, u jabučnjacima je moguće registrovati prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešće zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog i ukoliko se ne zaustavi može prouzrokovati štete >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i do 100%, naročito u mladim zasadima. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše pomažu širenju bolesti.
Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak – ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Preporučuje se uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije u cilju smanjenja infektivnog potencijala za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe koja je u jabučastom voću upravo aktuelna, potrebno je zahvatiti zonu od 30 cm do 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma.
Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenje i prolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u deset puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.
Najznačajnije mere u cilju kontrole ovog patogena su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Prilikom rezidbe osetljivih sorti jabuke treba voditi računa kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od nove infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vršiti po suvom i mirnom vremenu. Prilikom rezidbe obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Treba dezinfikovati i mesta preseka i povrede nastale prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaražene biljne delove treba seći na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom ih obavezno izneti iz zasada i uništiti. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, preporučuje se njihovo uklanjanje, iznošenje izvan voćnjaka i uništavanje.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.
I ovo Vam može biti interesantno
