Izvor: KMnovine.com, 26.Sep.2016, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstovdan – Vozdviženje Časnoga Krsta
Krstovdan – Vozdviženje Časnoga Krsta U svom duboko domostroiteljnom promišljanju u delu spasenja roda ljudskoga Gospod je od krsta, koji je nekada bio znak nastrašnije kazne i poniženja, načinio svepobedni simbol spasonosne vere hrišćanske.
Krst je, naime, nekada bio simbol odmazde najvećim zločincima, jer je raspeće na krstu bila jedna od najstrašnijih načina smrtne odmazde zarobljenicima i osuđenicima, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << na kome bi oni umirali polagano u najstrašnijim mukama. Od tog simbola poniženja, Gospod Hristos, raspevši se na Krstu, načini od njega simbol svoje bogočovečanske žrtve, žrtve u kojoj sav rod ljudski ima oproštaj grehova, pomirenje sa Bogom i dar usinovljenja nas od strane Boga.
Osim što su svaka sreda i petak u nedeljnom bogoslužbenom ciklusu posvećeni Časnome Krstu, Crkva je ustanovila i dan osobitog praznovanja Časnoga Krsta, a to je praznik poznat kao Vozdviženje Časnoga Krsta.
Vozdviženje Časnoga Krsta se praznuje 14. septembra po crkvenom, a 27. septembra po „novom“, odnosno sekularnom kalendaru, i tom prilikom se u stvari praznuje spomen na dva velika događaja u istoriji Hrišćanstva.
Prvi događaj je čudesno pronalaženje Časnoga Krsta na kome je bio razapet Gospod Isus Hristos. Obretenje (pronalaženje) Časnoga Krsta se vezuje za svetu caricu Jelenu, majku rimskog cara Konstantina, koji je pred bitku sa pobunjenim Maksencijem 312. godine imao viđenje Krsta od svetlosti sa natpisom: „Ovim pobeđuj!“. Posle pobede car Konstantin je u centru Rima podigao spomen-krst kao novi znak Rimskog carstva, da bi Milanskim ediktom 313. godine proglasio Hrišćanstvo zvaničnom verom Rimskog carstva, čime je ono postalo hrišćansko carstvo. Car Konstantin je, potom, podigao crkvu Vaskrsenja na mestu Hristovoga groba u Jerusalimu. Crkveno predanje kaže da je sveta carica Jelena pronašla Časni Krst prilikom svoje posete Jerusalimu. To je bio veliki događaj za Hrišćanstvo, jer se do tada čitava tri veka nije znalo gde počiva Krst na kome je razapet Gospod Isus Hristos.
Drugi događaj je vezan za pobedu vizantijskog cara Iraklija 628. godine nad persijskim carem Hozrojem, posle čega je Časni Krst – koji je prethodno bio otet iz Jerusalima 614. godine tokom osvajanja Persijanaca – vraćen iz Persije u Vizantiju.
U narodu se ovaj praznik zove – Krstovdan, a „vozdviženje“ znači – uzdizanje Krsta i to u dvostrukom smislu. Prvo – u smislu uzdizanja Krsta nad čitavom vaseljenom kao znaka pobede Hrišćanstva nad svetom. Drugo – u smislu da na taj dan sveštenoslužitelji podižu krst na bogosluženjima u svim crkvama hrišćanskog sveta i njime blagosiljaju ceo svet, kako bi ga verni mogli videti i pokloniti mu se. Sa ovim praznikom je povezano i podizanje, postavljanje krstova na svim hrišćanskim hramovima i grobovima.
Tropar glas 1.
Spasi Gospodi ljudi tvoja, i blagoslovi dostojanije Tvoje, pobjedi pravoslavnomu i hristoljubivomu rodu našemu na sopritivnija daruja, i Tvoja sohranjaja Krestom Tvojim žiteljstvo.
Tropar glas 1.
Spasi, Gospode, narode Svoje, i blagoslovi nasleđe Svoje, pravoslavnom i hristoljubivom rodu našem darujući pobedu nad protivnicima i Krstom Svojim čuvajući narod Tvoj.
Kondak glas 4.
Voznesisja na Krest voleju, tezoimenitomu Tvojemu novomu žiteljstvu ščedroti Tvoja daruj, Hriste Bože, vozveseli nas siloju Tvojeu, pobjedi daja nam na sopostati, posobije imuščim Tvoje oružije mira, nepobjedimuju pobjedu.
Kondak glas 4.
Hriste Bože, koji si se dragovoljno uzneo na Krst, daruj milosti Tvoje istoimenom Tvome novom narodu. Razveseli silom Tvojom blagoverni i hristoljubivi narod naš, darujući mi pobedu nad protivnicima, jer on za pomoć ima Tvoje oružje mira, nepobedivu pobedu.
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
