Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Napravi me čovekom

Mnogo puta sam se uverio da u šiptarskom življu postoji jedna karakterna osobina, svojstvena gorštačkim narodima: veoma cene pravog protivnika, bez obzira kako su imali iskustvo u susretima sa njima. To saznanje mi je potvrdio jedan slučajan susret u preševskom hotelu “Putnik”.
Sedim sa jednim bivšim učenikom preševske gimnazije, koji je veoma uspešno zavrŠio Fakultet političkih nauka i napredovao u znanju, pa i zvanju radeći na važnim državnim poslovima.
Pridruži nam se jedan Šiptar, meni odavno poznat po slobodnom ponašanju. Krivično je, u mladosti odgovarao zbog pripadnosti ekstremističkim albanskim separatističkim organizacijama, odgovarao za šverc drogom, oružjem, a onda se smirio, odomaćio, postao cenjen građanin Preševa. S njim sam imao veoma korektne odnose, čak nam je druženje bilo blizu prijateljstva.
Raspituje se kako mi je u Bosni, kako mi je familija i nevezano se obrati mom mladom prijatelju:.
– Jeste li i Vi Bosanac?
– Ne, ja sam Vaš zemljak, ja sam iz ovdašnjeg sela Žujince odgovori mladić.
Veliš iz Žujince. E, znao sam jednog čoveka iz Žujince, zvao se Rade Žujinski, udbaš. Mnogo puta me proturio kroz svoje ruke. Žestok je bio. Žestok, ali sam mu zahvalan. Načinio me čovekom. Da li si ga poznavao? priupita Šiptar.
Vrlo mi je blizak rođak. Zvao se Milorad Stojanović, a nadimak mu je bio Rade Žujinski. I drugi su mi o njemu pričali i svi tvrde ili je Rade Žujinski od barabe napravio čoveka ili tog barabe više nije bilo, – smireno Odgovori moj mlađi prijatelj.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...