Izvor: Studio B, 30.Jan.2012, 16:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomen ploča Jovanu Hristiću
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkrio je danas spomen ploču Jovanu Hristiću na zgradi u Skerlićevoj ulici broj 26.
Na toj adresi je bila smeštena kuća u kojoj je ovaj književnik živeo od 1945. do 1993. godine.
O značajnom tragu koji je Hristić (1933-2002) ostavio u srpskoj kulturi, osim ministra Markovića, govorili su akademik Svetlana Velmar Janković i profesor Predrag Bajčetić, a prisutnima se obratio i predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << opštine Vračar Branimir Kuzmanović. Marković je rekao da je Hristić pisao "nedovoljno za one koji su želeli stalno još nešto od njega, ali sasvim dovoljno, jer sve što je napisao do danas ima isto ili samo pojačano značenje".
Ministar je ispričao da je Hristića upoznao kao njegov urednik i primetio da "nema lakše i lepše stvari nego uređivati tekstove Jovana Hristića".
"To znači da olovku možete da odložite na stranu i samo uživate u čitanju i onda prosledite štampariji, nema se tu šta ni dodati, ni oduzeti", istakao je Marković, dodavši da je njegov stil bio "sažet, tačan i precizan".
"Sretali smo se u redakciji 'Književnosti'. Tu su ljudi razgovarali o politici, dnevnim događajima, a Hristić je umeo na jedan neverovatan način sa blagim osmehom da to gleda, sluša i prezire", rekao je Marković i primetio da se od Hristića moglo naučiti da prvo morate mnogo toga da pročitate, da razumete, a ne da "na prvu loptu" reagujete, i razmislite da li neka novost zavređuje da uđe u korpus vašeg znanja.
Velmar-Janković je istakla da se Hristić prvo predstavio kao pesnik, čiji je stih odmah ođeknuo sasvim osobeno, i starovremenski i moderno, u isti mah.
"To se događalo još u ono doba u kojem je onaj naročiti govor socijalističke misli i izraza nama izgledao neprihvatljivo nadmoćan, a Jovan Hristić, naš Vava, oglasio se pesničkim jezikom u kojem su odzvanjali daleki šapati starih Helena, čudesno oživljeni prodornim misaonim bleskovima moderne evropske poezije, najviše one iz prve polovine 20. veka", rekla je ona.
"Ta poezija natopljena ćutanjem i ćutanje ispunjeno poezijom značili su, shvatili smo, za Jovasna Hristića, pribežište, osvojenu pećinu samospoznaje, njegovu nevidljivu isposnicu u nemilosrdnom grotlu modernog sveta", dodala je Velmar-Janković.
Ona je istakla da u ovom pesniku bio prisutan pođednako uzbudljiv dramski pisac, koji je pristao i na ulogu pozorišnog kritičara i uobličio se u vrhunskog esejistu i "nenadmašnog majstora jednostavnosti kazivanja istina".
Bajčetić je primetio da je Hristić bio "mudrac, koji je svoje znanje i iskustvo predao mladima".
Ministarstvo kulture je prošle godine, koja je bila proglašena Godinom knjige i jezika, u saradnji sa "Večernjim novostima" i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 17. spomen ploča koja je postvaljena.
Pogledaj vesti o: Jovana Janković
