Izvor: Blic, 15.Avg.2009, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjili smo broj pasa na ulicama
Nakon što je prošle nedelje, čopor pasa lutalica napao poslanicu DS-a Jelenu Trivan većina nevladinih organizacija za zaštitu životinja „uperilo je prstom" u Grad. Razlog za to je, kako navode, nesprovođenje strategije „Uhvati, steriliši, pusti" koja je usvojena u septembru 2006. godine i da je to uzrok zašto se ovakve neprijatne situacije ponavljaju iz dana u dan. Prema rečima Vladimira Terzina, zamenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sekretara za stanbene i komunalne poslove, Strategija se uspešno sprovodi, a rezultat je tri hiljade pasa manje na ulicama u poslednje dve godine.
Strategija sterilisanja pasa sa ulice sprovodi se u Beogradu poslednje tri godine. Kakvi su njeni rezulteti?
- Od trenutka usvajanja strategije „Uhvati, steriliši i pusti" do danas, populacija napuštenih pasa na beogradskim ulicama smanjena za čak 3.000 jedinki. Strategija se ne zasniva na eutanaziji pasa, već na humanom rešavanju problema pasa lutalica. Svaki pas se uhvati, kompletno očisti, vakciniše i steriliše i nakon toga vraća na mesto odakle je sklonjen. Sekreterijat za stambena i komunalna pitanja strategiju sprovodi od 2009. godine, kad je ta nadležnost preuzeta od Sekreterijata za zaštitu životne sredine. Iskreno se nadamo da ćemo u roku od dve godine dobiti stabilnu populaciju na ulicama, između 1.500 i 2.000 pasa koji su sterilisani i o kojima bi dalje brinuli građani koji su ljubitelji životinja. Ono što se mora istaći jeste da je u 2009. godini eutanazirano 28 pasa, za razliku od 2007. kad je eutnazirano čak 2.569 pasa.
Koliko je novčanih sredstava izdvojeno za sprovođenje Startegije u 2009. godini?
- Iz budžeta Grada Beograda izdvojeno je 15 miliona dinara, što je nedovoljno kad se u obzir uzme da se od tih novčanih sredstava isplaćuju plate i dohodci zaposlenima. Do jula meseca smo sterilisali i očistili 1.184 pasa i uradili revakcinaciju svih pasa koji su prošli strategiju prethodne godine, jer Grad nastavlja da vodi računa o njima i nakon sterilizacije. Pored toga završen je Azil za pse u Rakovici u čiju izgradnju je uloženo 28 miliona dinara, a u planu je da sa izgradnjom još jednog manjeg u Opštini Palilula, kao i u ostalim opštinama. Kupljena su i tri nova kombija za potrebe Zoohigijene, a dva smo dobili na poklon od Opštine Zvezdara.
Na koji način sprovođenje strategije utiče na smanjenje broja napada pasa na ljude?
- Sterilizacijom i kastracijom se u velikoj meri umanjuje agresivnost pasa, jer kad nema dejstva hormona psi nemaju nagon da se kreću u čoporu. Samim tim nema lutanja u potrazi za suprotnim polom, a poznato je da su psi najagresivniji u vreme parenja. Onaj mali procenat pasa koji i pored sterilizacije pokažu neki stepen agresivnosti, sklanjaju se sa ulice, a nakon što se Azil u Rakovici otvori i te pse će biti moguće udomiti, jer veliki broj ljudi ima potrbu da im ljubimac čuva dvorište ili posed.
Zakon o dobrobiti životinja, stupio je na snagu 10. juna. Kako komentarišete visoke novčane kazne koje su propisane?
- Jedan od „stubova" Zakona o dobrobiti životinja jeste odredba kojom se novčano kažnjavaju vlasnici za koje se dokaže da su pse napustili. Cilj visokih novčanih kazni nije da se napuni budžet, već da se kažnjavanjem pojedinaca digne svest o ovom problemu. Životinje nisu igračke. Pas koji je napušten može postati agresivan jer je nesiguran, ali i zbog gladi. Propisane kazne su od sto hiljada do milion dinara. Strogom primenom te odredbe nesumnjivo će se smanjiti priliv pasa, a i doprineće kvalitetnijem sprovođenju Strategije za napuštene pse. Samim tim stimulisaćemo i poznate vlasnike pasa da svoje ljubimce sterilišu i kontrolišu njihovo parenje.
Najavili ste da će u sklopu Azila u Rakovici biti organizovan centar za edukaciju dece. Koliko je bitno decu od „malih nogu" učiti da poštuju životinje?
- U sklopu Azila u Rakovici, svakodvno će biti organizovan Edukacioni centar za osnovce i decu sa teškoćama u intelektualnom razvoju kako bi deca naučila kako da se ophode prema napuštenim životinjama ali i kućnim ljubimcima. Ono što je novina, jeste da će Sekreterijat za stanbene i komunalne poslove u saradnji sa Sekreterijatom za obrazovanje organizovati niz predavanja u svim beogradskim osnovnim školama. Pored stručnih predavača u tu svrhu je osmišljen i kompjuterski animirani program, zahvaljujući kojem će deca naučiti kako da se prema životinji postave u zavisnosti od date situacije.
Kad će na snagu stupiti dugo najavljivana strategija „No kill", koja bi trebalo da zameni aktuelnu?
- Nažalost moram priznati da je Uprava za veterinu „zakazala" i to je razlog zašto se na nju još čeka. Grad je tu odgovornost preuzeo na sebe, a koncepcija nove strategije je da se pored sterilisanja pasa sa ulice, u rad gradskih institucija uključe i nevladine organizacije za zaštitu životinja. To znači, da ćemo udruženim snagama težiti ka dobijanju stabilne populacije na ulicama Beograda, kao i doslednom sprovođenju Zakona o dobrobiti životinja.
Specijalni policajci
Najavljeno je da će sredinom 2010. godine početi sa radom komunalna policija. Da li će Beograd dobiti policajce u službi životinja?
- Predviđeno je da 10 pripadnika komunalne policije budu pripadnici takozvane „Animal polis", koja postoji u prestonicama širom sveta. Na taj način će se pospešiti rad komunalnih inspektora, koji fizički ne mogu da se posvete sprovođenju strategije i Zakona o dobrobiti. Na taj način je rešen dugogodišnji problem koji su inspektori imali, a to je da nemaju potpunu nadležnost da odredbe i zakone sprovode. Primera radi, ukoliko neko prijavi zlostavljanje životinje ili takozvano „hordašenje", pojava da jedan vlasnik u svom stanu nedozvoljeno drži veliki broj životinja, komunalni policajac će imati nadležnost da uđe na privatni posed i životinje oduzme.
