Izvor: Politika, 21.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šefovi su krivi kad su radnici lenji

Postoji recept za povećanje produktivnosti i smanjenje troškova, otkriva Masaki Imai, tvorac „kajzen“ poslovne filozofije. – Primenom te strategije u fabrici JTI, u Senti, produktivnost skočila za 50 odsto

Nijedan dan u kompaniji ne sme da prođe bez nekog poboljšanja.

To je osnovno pravilo koje doprinosi povećanju produktivnosti i smanjenju troškova u firmama, objašnjava na početku razgovora za „Politiku" Masaki Imai, osnivač Kajzen instituta i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autor nekoliko knjiga o metodu takozvanog kontinuiranog poboljšanja uslova rada koji se smatra ključem uspeha japanske privrede. Od 1985. godine, kada je i osnovao naučni institut, Masaki Imai širi značenje „kajzen" poslovne filozofije, pa se tako prošle nedelje obreo i u Srbiji.

Prilikom posete fabrici „Japan tobako internešenel" u Senti, autor „kajzen" poslovne filozofije uverio se da Srbi nisu toliki neradnici kao što često može da se čuje.

– Šefovi su krivi ako su radnici lenji. Zaposleni u ovoj fabrici uspeli su, primenom „kajzen" filozofije, da povećaju produktivnost 50 odsto, a škart u proizvodnji da smanje 46 odsto. Često se pogrešno misli da zaposleni intuitivno znaju šta je njihov posao. Uloga menadžera je da ih motiviše i podrži, da im obezbedi pravo znanje i veštine kako bi na najbolji način radili svoj posao. Zato „kajzen" strategija upravljanja važi, bukvalno, za svakog zaposlenog u firmi, primenjuje se svakog dana i na svakom mestu. Jedino tako je moguć stalan i dugoročan napredak – uveren je naš sagovornik.

Bez obzira na to što zvuči jednostavno, uopšte nije lako svakog dana uraditi neko dobro delo na poslu. Zato je i primena te formule uspeha moguća samo ako se ide korak po korak.

– Potrebni su vreme i strpljenje. Postoje kompanije u Japanu koje decenijama primenjuju ovakav način poslovanja. Vrlo je važno da primena počne od rukovodioca, jer su oni ti koji postavljaju ciljeve, proveravaju napredak, smiruju situaciju i odlučuju. Međutim, ne treba zaboraviti da su svi zaposleni odgovorni za primenu ove metode. Jedino tako je moguće postići uspeh – objašnjava.

Ne može da precizira koliko se, otkako se zahuktala svetska finansijska kriza, povećao broj onih kompanija koje u „kajzenu" vide čarobnu formulu za izlazak iz gubitaka. Ipak, siguran je da će one firme koje već primenjuju takav način upravljanja lakše isplivati i brže se odupreti talasu finansijske nestabilnosti.

– Da li ste primetili da jedino „Tojota" u vreme krize automobilske industrije nije tražila pomoć države? Sve velike firme iz te oblasti su već tražile da vlast interveniše. „Tojota" to nije učinila zato što se u toj kompaniji primenjuje filozofija stalnog napretka. Istina, ni rukovodstvo te japanske fabrike ne može da se pohvali dobicima, kriza se oseća i kod nas, prodaja i porudžbine su opale, ali sam ubeđen da će „Tojota" lakše izaći iz problema – garantovao je naš sagovornik.

Rukovodstvo mnogih zapadnih kompanija nije shvatalo značaj „kajzena", iako su bili u mogućnosti da ga primene. Šefovi su često taj posao poveravali pojedinim menadžerima i nisu se previše bavili tom filozofijom. „Dženeral motors", koji blisko sarađuje sa „Tojotom" i čije je rukovodstvo bilo upoznato sa tom japanskom strategijom, napravio je takvu grešku – kaže Imai.

I dok su neke zapadne firme zanemarile „kajzen", ima i onih koji taj metod uspešno primenjuju. Naročito u jugoistočnoj Evropi. Masaki Imai kaže da je vrlo verovatno da će fabrika duvana u Senti za nekoliko godina biti i nagrađena za rezultate koje je postigla u primeni japanske strategije upravljanja.

– Fabrika izgleda čisto, zaposleni su vrlo aktivni i daju veoma konstruktivne predloge rukovodstvu. Oni su dobar primer primene metode koja se naziva „5-S". Ona ima takav naziv zato što sve aktivnosti počinju tim slovom, a odlikuje je to što zaposleni analiziraju radno okruženje i utvrđuju gde se nepotrebno rasipa energija – pojašnjava Imai.

Sortiranje, spremanje, sistemsko čišćenje, svest o pravilima i njihovo pridržavanje i stalno unapređivanje jesu elementi te neobične metode. To je najjednostavniji način da zaposleni i njihovi nadređeni pregledaju svoje radno okruženje i označe sve predmete koji im nisu potrebni, dok ono što im je neophodno postave na mesto gde mogu da ga pronađu za 30 sekundi. Redovno pranje i čišćenje radnih predmeta, otkrivanje izvora grešaka i njihovo otklanjanje takođe su deo navedene metode.

– Ovakav sistem rada mora da uđe u svest zaposlenog. Primena ove metode ne košta ništa, za promenu načina razmišljanja vam nije potreban novac. Jedini trošak za firmu je eventualno plaćanje konsultanta. Izdvajanja su vrlo mala, ali je zato velika ušteda i korist. Pri tome, ovde se uštede ne postižu otpuštanjem radnika, već „kajzen" služi kao načelo prevencije rasipnosti. To nije metoda, već način razmišljanja koji bi trebalo da usvoje svi zaposleni – zaključuje Masaki Imai.

A. Nikolić

[objavljeno: 22/12/2008]

Nastavak na Politika...