Izvor: Blic, 07.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Japan prvi na udaru novog talasa krize
Dve godine nakon što je slomom američke investicione banke „Liman braders“ počela globalna recesija analitičari su složni u oceni da su SAD, Japan i veliki delovi Evrope iscrpli svoj politički arsenal i ostali bez odbrane u suočavanju sa novim naletom recesije, dok se privredni oporavak usporava toliko da praktično staje. „SAD su ispucale svoju municiju“, upozorava Nuriel Rubini, profesor Njujorškog univerziteta koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je još 2006. među prvima predvideo krizu.
U SAD postoji 40 odsto šansi za drugi krug recesije, dok je u Japanu situacija još gora. Čak i ako to formalno nije recesija, doživljaj će biti isti, kazao je Rubini na Ambroseti formu, međunarodnoj ekonomskoj konferenciji koja se svake godine održava u gradu Černobio na jezeru Komo. „Dostigli smo brzinu pri kojoj napretka gotovo i da nema. U ovom trenutku svaki šok može da nas vrati natrag u recesiju. Dok razlika između ponude i potražnje u bankarstvu raste, moguće ja da nastane začarani krug poput onog 2008-2009", smatra Rubini, koji situaciju u kojoj realna ekonomija i sistem kreditiranja nanose štetu jedno drugome opisuje kao stanje koje samo sebe pothranjuje i koje sve više uzima maha.
Rubini ističe da će stopa privrednog rasta u SAD u drugoj polovini godine verovatno pasti ispod jedan odsto, uprkos najvećim podsticajima u istoriji: smanjenju kamatnih stopa sa pet odsto na nulu, budžetskom deficitu od 10 odsto BDP i tri hiljade milijardi dolara uloženih u podršku finansijskom sistemu.
Nil Ferguson, profesor sa Harvarda, takođe smatra da je Amerika iscrpla finansijske podsticaje, a kao dokaz navodi upozorenja Kancelarije za budžet Kongresa SAD da će bez značajnog smanjenja izdataka procentualni udeo kamata u poreskim prihodima do 2020. dostići 20 odsto, a do 2030. čak 36 odsto.
„Čini se da je fiskalna kriza izmakla kontroli. Bliži se 'velika raskrsnica’ na kojoj će SAD početi više da troše na servisiranje svog duga nego na odbranu, a to je tačka bez povratka u istoriji svake globalne sile", smatra profesor Ferguson.
Prema Rubinijevim rečima, američke kompanije imaju puno gotovog novca, ali svoj profit povećavaju politikom drastičnog smanjivanja troškova radne snage. „Izgubili smo 8,4 miliona radnih mesta, a ako se tome pridoda i gubitak dodatnih radnih sati, dobija se još tri miliona radnih mesta. Da bismo ova izgubljena radna mesta povratili, morali bismo da tokom tri godine svakog meseca stvaramo 450.000 novih radnih mesta", tvrdi on.
Rubini smatra da će prosečna vrednost državnog duga bogatih zemalja do 2015. dostići 120 odsto BDP, što neće ostavljati prostora ni za kakve nove poreske podsticaje. Ako budu izazivale sudbinu, ove zemlje rizikuju da se suoče i sa dužničkom krizom poput one kakva je ove godine zahvatila južnu Evropu.
Evropska centralna banka (ECB) je, međutim, povećala svoje prognoze privrednog rasta u evrozoni za ovu i narednu godinu. Kako je prošle nedelje izjavio Žan-Klod Triše, predsednik ECB, ovo povećanje odražava „oporavak jači od očekivanog" kada je reč o privredi evrozone. On ipak dodaje i da „još uvek preovladava nesigurnost". „S jedne strane, globalna trgovina bi mogla nastaviti da se odvija intenzivnije nego što se očekivalo, čime bi podržala izvoz iz evrozone, dok sa druge ostaje prisutna zabrinutost kada je reč o ponovnoj pojavi tenzija na finansijskim tržištima", kaže Triše.
Sastanak o fiskalnoj politici EU
Evropski ministri finansija juče su se okupili na prvom sastanku posle letnje pauze, kojem je predsedavao Herman van Rompej, predsednik Saveta Evrope. Skup se održava u trenutku kada je fiskalna situacija mnogih zemalja ovog ekonomskog bloka i dalje problematična, a s druge strane Atlantika stiže odjek zabinutosti zbog eventualnog drugog kruga recesije. Kada su se prvi put sastali krajem maja, a zatim još dva puta pre letnje pauze, članovi Radne grupe su sebi postavili četiri cilja za „veće ekonomsko jedinstvo Unije", što je izraz oko čijeg tumačenja članice EU ne slažu.
