Izvor: Vostok.rs, 27.Sep.2012, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina nije spremna za oružani konflikt s Japanom
27.09.2012. -
Kriza zbog ostrva Djaojujdao (Senkaku) u kineskim i japanskim medijima je izazvala publikacije koje pozivaju na primenu sile. Međutim, u stvarnosti je veoma daleka od prelaska u vojnu fazu. Strane ulažu sve napore kako bi isključile ovakav razvoj događaja.
Kina izbegava da šalje na ostrva ne samo brodove ratne mornarice, već i brodove obalske straže. Vojni personal i vojni brodovi mogu se shvatiti kao znak agresije, što će dovesti do slučajnog izbijanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << oružanog konflikta.
Zato se ka ostrvima šalju nenaoružani brodovi za pomorski nadzor koji ulazi u sastav Državne okeanografske uprave KNR. Oni teško mogu aktivno da utiču na situaciju, čak i ako komandiri broda donesu takvu odluku. S druge strane, sasvim su odgovarajući za simbolično označavanje kineskog suvereniteta nad ostrvima.
U Kini se uzima u obzir to da je Japan vezan ugovorom o bezbednosti s SAD koje su potvrdile spremnost da pruže Japanu podršku u slučaju konflikta. Međutim, osim političkih uslova, Kina zasad nema ni vojne mogućnosti za uspostavljanje kontrole nad ostrvima Djaojujdao.
Sve do 1980. godine Kina se u vojnom smislu razvijala isključivo kao kopnena velesila. Kineska flota je građena na osnovu koncepcije „aktivne odbrane priobalja“. Njen glavni zadatak je bio da neutrališe eventualno iskrcavanje američkog ili sovjetskog pomorskog desanta na kinesku zemlju.
Flota Podnebesne uglavnom se sastojala od raketnih i torpednih motornih čamaca, starih podmornica, obalske artiljerije i raketa. Zato nije imala mogućnosti da stekne iskustvo i da pripremi kadrove koji bi bili spremni za samostalno delovanje na otvorenom moru bez podrške priobalne avijacije i obalskih raketnih kompleksa.
Sredinom 1980-ih u KNR je istaknuta koncepcija izgradnje velike flote. Međutim, počela je da se realizuje tek u drugoj polovini 1990-ih godina. Tek poslednjih godina pojavili su se ozbiljni rezultati u izgradnji flote u vidu velikih serija relativno modernih brodova. Ipak, kineska flota još uvek zaostaje za japanskom u tehničkom pogledu. Japanska je jedna od najmoćnijih i najbolje pripremljenih flota na svetu, pritom se njenom jačom stranom smatra borba protiv podmornica. Upravo u ovoj oblasti RM NOAK ima najvećih poteškoća sa snabdevanjem i s borbenom gotovošću.
- Po brojnosti vojna snaga Kine uveliko prevazilazi japansku, -ističe prvi potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme kapetan 1. ranga Konstantin Sivkov. – Kina ima vojsku koju u mirnodopsko vreme čini 2,5 miliona ljudi, Japan – oko 250.000. Ali, rat za ova ostrva će se uglavnom voditi snagama flote i avijacije.
Ukoliko konflikt oko ostrva pređe u goruću fazu to će se za kinesku flotu i avijaciju završiti ponižavajućim porazom. Većina stručnjaka smatra da u ovom trenutku Japanci imaju ozbiljnu nadmoć u materijalnom delu i ogromnu nadmoć u pripremi ličnog sastava. Kinezi nisu isprobali sve nove sisteme, stepen pripremljenosti posade nameće velika pitanja.
Ne treba preuveličavati ni ulogu rekonstrukcije nosača aviona „Varjag“. Brod u skorije vreme neće imati borbenu namenu. Iskustvo izgradnje sovjetske okeanske flote iz 1960-1970. godina pokazuje da ovaj posao treba obavljati neprekidno tokom niza godina pre nego što on da rezultat. Kini jeste potrebna jaka flota za čuvanje morskih komunikacija i sopstvenih teritorijalnih voda, ali od njene izgradnje ne treba očekivati brze rezultate.
Vasilije Kašin,
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
