Izvor: Glas javnosti, 21.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući fajront - Dragoljub Petrović - Nagrađen, pa osuđen
Država koju je odavno ujela muva Ce-Ce, tačnije ce-ce - insekt poznat po tome da prenosi takozvanu bolest spavanja - nema bolju perspektivu nego da se pokrije i večno hrče. Imam i primeren razlog za takav predlog. Presudom Trećeg opštinskog suda, od prekjuče, definitivno je dokazano da se u zemlji Srbiji ne isplati biti budan, najbolje je spavati, jer u tom stanju svesti nemaš mogućnost da primetiš i opišeš - one primerke flore, faune i homo sapiensa koje vidiš oko sebe. Najbolje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da bacite televizor kroz prozor, spalite svu štampu, presečete kabl za internet i ostatak kabla iskoristite, u nedostatku adekvatnijeg oružja da presudite svima njima. Pardon, da presudite samom sebi. Pošto su ONI, jelte, uvek u pravu.
Dakle, Treći opštinski sud izrekao je sledeću presudu: izvesni Dragoljub Petrović, kolumnista Kurira i Glasa javnosti, kriv je što je uvredio Svetlanu-Cecu Ražnatović, folk-zvezdu, i u to ime ima da plati 150.000 dinara, plus sudske troškove, jer je u kolumni pod naslovom ‘’Ceculit’’, objavljenoj u Kuriru juna 2006, uvredio privatnu tužilju S.C. Ražnatović, i prikazao je kao ‘’glupu i neobrazovanu’’. A Kurir će, najavio je prepametni advokat prepametne pevačice, tek da plati debelu odštetu ovoj prepametnoj junakinji mračnih devedesetih, i ispostavilo se, jarko svetlih dvehiljaditih godina, kada oni skupa, odmah posle uspešno okončanog krivičnog, pokrenu i parnični postupak. Pravna država u Srbiji, hvala Bogu deluje. Valjda će, od tih para, privatna tužilja uspeti da vrati sve dugove. Nije to mnogo - ‘’dao sam joj kilo love’’- rekao je jednom prilikom pokojni zajmodavac privatne tužilje. Sića, sve u metalu, mora da su merili na kantaru.
Ja, gorepotpisani novinar, sveže uveden u krivičnu evidenciju, dakle, otkrio sam vam o kome se radi, nemam 150.000 dinara, a i da imam, nemam za sudske troškove, pa sam spreman da kaznu odradim onako kako je jedino moguće. A o tome me obavestila sudija u izrečenoj presudi - dan zatvora -1.000 dinara. Pa ti računaj. Zatvor je jedno inspirativno mesto za novinare. Tamo, na primer, možeš da sretneš poznanike i prijatelje privatne tužilje, pa nešto i da zaradiš kad izađeš napolje. U Srbiji, jasno je, nema zatvorske kazne za novinare, a možda i ima, sloboda mišljenja je zagarantovana, a možda i nije, sudije tumače reči, rečenice, stilske figure i pasuse istrgnute iz teksta, lopovi donose zakone, kriminalci hapse, advokati rade ko taksisti... Jednom rečju - idila za mandrile.
Nije, elem, bitno, što je tekst ‘’Ceculit’’ dobio priznanje kao jedan od tri najbolja objavljena u srpskoj štampi u 2006. godini, nije bitno što je svaki podatak u toj kolumni tačan do bola, što ne spori ni ‘’uvređena’’ zajmoprimateljka, nije bitno što izvesni Dragoljub Petrović nikad nije osuđivan, osumnjičen ili okrivljen ni za krađu šibice, a kamoli, recimo, za šverc kompletne vezne linije nekog fudbalskog kluba, nije bitno što taj isti bilmez nije hapšen u ‘’Sablji’’, ‘’Sabljarki’’ ni ostalim akcijama nazvanim po ladnom oružju i krupnim ribama, nije bitno što je dotični bio najbliže nekom mafijašu kad je sedeo u prvom redu tokom bioskopske projekcije filma ‘’Kum 1’’, nije bitno što autor u podrumu drži bure kiselog kupusa, a ne arsenal oružja... Bitna je PRAVDA!
To je jedan rastegljiv pojam u ovom horgoško-dragaškom brlogu. Mnooogooo rastegljiv. Krivi su nevini, glupi su pametni, nevini su krivi, pametni su glupi, falš-pevači su primadone, primadone su falš- pevači, najveći antihristi su najveći hrišćani, novinari su lažovi, lažovi su novinari... Uvređeni su oni čija je sama pojava uvreda za zdrav razum, jednostavno - nema nam spasa.
Laku noć, Srbijo!
